Почетни кораци у развијању критичког мишљења кроз наставу филозофије: scandalon и рационализација
Sažetak
У овом раду ћемо говорити о проблему изазивања и успостављања извесних предиспозиција неопходних за успешан развој критичког мишљења као једног од кључних циљева у настави филозофије. Полазећи од дефиниција и препорука које даје Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а које се тичу циљева наставе филозофије, у нашем раду дајемо неколико начина за успешније достизање ових циљева, указујући укратко и на општи структурни оквир из којег је могуће наступити при њиховој реализацији. На почетку те структуре scandalon и рационализација заузимају прва два места. Из те перспективе, указујемо и на значај особина пластичности и незрелости, те на неке од начина њиховог изазивања код ученика. Поред тога, рад обухвата и неке специфичне аспекте критичког мишљења виђене кроз призму логичке и методолошке писмености. Ради бољег разумевања нашег излагања, сам теоријски оквир поткрепљујемо и са неколико примера из учионице. У закључном делу рада, указаћемо да су ово само почетни кораци у развијању критичког мишљења, те да се на путу потпуне реализације овог циља морају остварити и остали кораци попут тестирања, провере итд.
Reference
Bowell, T., & Kemp, G. (2005). Critical Thinking: A Concise Guide. London: Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203482889
Burnyeat, M. (1990). The Theaetetus of Plato. Indianapolis: Hackett Publishing Company.
Cohen, M., & Nagel, E. (1968). An Introduction to Logic and Scientific Method. New Delhi: Allied Publishers Limited.
Cottrell, S. (2005). Critical Thinking Skills: Developing Effective Analysis and Argument. Houndmills – New York: Palgrave Macmillan.
Dewey, J. (1910). How We Think. Boston – New York – Chicago: D. C. Heath & CO.
Dewey, J. (2001). Democracy and Education. Hazleton, PA: Pennsylvania State University.
Gadamer, H. G. (2006). Truth and Method. London – New York: Continuum.
Goufida, M. (2007). Philosophy: A School of Freedom. https://unesdoc.unesco.org/ark:/48223/pf0000154173
Hare, W. (1999). Critical thinking as an aim of education. In: R. Marples (Ed.), The Aims of Education (pp. 85–99). London: Routledge.
Hobbes, T. (1992). Of identity and difference. In: W. Molesworth (Ed.), The Collected Works of Thomas Hobbes, Vol. I (pp. 132–138). London: Routledge – Thoemmes Press.
Houtlosser, P. (2001). Points of view. In: F. H. van Eemeren (Ed.), Crucial Concepts in Argumentation Theory (pp. 27–50). Amsterdam: Amsterdam University Press.
Kant, I. (1998). Critique of Pure Reason. Cambridge: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511804649
Kienstra, N., Imants, J., Karskens, M., & van der Heijden, P. G. M. (2015). Doing philosophy effectively: Student learning in classroom teaching. PLoS ONE, 10(9), Article e0137590. https://doi.org/10.1371/journal.pone.0137590
Kolencik, J. (2013, May 25). Logic is the beginning of wisdom not the end [Video]. YouTube. https://www.youtube.com/watch?v=A4XPTmmvVow
Lam, C.-M. (2007). Is Popper’s falsificationist heuristic a helpful resource for developing critical thinking?. In: M. Mason (Ed.), Critical Thinking and Learning (pp. 93–108). Oxford: Blackwell Publishing.
Locke, J. (1999). An Essay Concerning Human Understanding. Hazleton: The Pennsylvania State University.
Malabou, C. (2005). The Future of Hegel—Plasticity, Temporality and Dialectic. London – New York: Routledge.
Marinković, J. (1983). Metodika nastave filozofije. Zagreb: Školska knjiga.
Nikolić, I. (2019). Informal and formal steps in conducting discussions and debates as ways of teaching philosophy. Facta Universitatis, Series: Philosophy, Sociology, Psychology and History, 18(3), 163–173. https://doi.org/10.22190/FUPSPH1903163N
Nikolić, I. (2020). Critical thinking between essentialism and perennialism. Teme – časopis za društvene nauke, XLIV (3), 863–880. https://doi.org/10.22190/TEME190117050N
Peirce, C. S. (1868). Questions concerning certain faculties claimed for man. The Journal of Speculative Philosophy, 2(2), 103–114. http://www.jstor.org/stable/25665643
Petrović, G. (2002). Logika. Novi Sad: Dnevnik.
Plato. (2004). Theaetetus. Indianapolis: Hackett Publishing Company.
Popper, K. (1995). Conjectures and Refutations. London: Routledge.
Riz, V. (2004). Filozofija i religija – istočna i zapadna misao. Rečnik. Beograd: Dereta.
Russell, B. (1926). On Education. London: George Allen & Unwin LTD.
van Eemeren, F. H., & Grootendorst, R. (1984). Speech Acts in Argumentative Discussions. Berlin: De Gruyter Mouton. https://doi.org/10.1515/9783110846089
van Eemeren, F. H. (2001). Fallacies. In: F. H. van Eemeren (Ed.), Crucial Concepts in Argumentation Theory (pp. 135–164). Amsterdam: Amsterdam University Press.
van Eemeren, F. H., & Grootendorst, R. (2003). A Systematic Theory of Argumentation: The Pragma-Dialectical Approach. Cambridge: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511616389
Герджиков, С. (2019). Методика на философията в училище. Лекции. София: Екстрем.
Јеремић, М. (2016). Филозофија. Уџбеник за четврти разред гимназије и средње стручне школе. Београд: Klett.
Правилник: Правилник о плану и програму наставе и учења за гимназију. (2020). Просветни гласник, 4/2020. Београд: Службени гласник Републике Србије.
Титл, П. (2018). А шта ако… Сабрани мисаони експерименти у филозофији. Београд: Центар за промоцију науке.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293