Трансцендентно и естетско искуство религиозне уметности у православљу: иконографија, ритуал и психологија
Sažetak
Религиозна уметност, посебно православна иконографија и литургијска пракса, играју кључну улогу у обликовању духовног и естетског искуства верника. Овај рад испитује како се религиозна уметност доживљава на субјективном нивоу, анализирајући међусобно деловање естетских, когнитивних, емоционалних и трансцендентних елемената. Утемељена у православној традицији, студија истражује модел православне естетике који обухвата божанску, светску, људску и уметничку лепоту, пре него што уведе концепт трансестетског искуства (Ott, 2013). Кроз призму психологије уметности, естетског искуства и верских ритуала, студија истражује механизме којима православна уметност служи као посредник између материјалног и духовног.
Анализирајући православну иконографију, литургијске гестове и искуства богослужења, овај рад такође предлаже проширени модел субјективног искуства у религиозној уметности. Овај модел обухвата шест кључних димензија: емоционалну, визуелно-естетску, когнитивну, комуникативну, духовно-трансформативну и социокултурну. Прелиминарна истраживања сугеришу да верници доживљавају религиозну уметност кроз вишеслојни однос са вером, културом и личним идентитетом, док за нерелигиозне посматраче естетска димензија остаје примарна. Ова студија доприноси дубљем разумевању религиозне уметности не само као естетског феномена већ и као медијума за дубоку духовну и психолошку интроспекцију.
Reference
Avdyusheva, E. A., & Egorova, I. V. (2016). Communicative value of the Russian Orthodox icon. Procedia-Social and Behavioral Sciences, 236, 305–309. https://doi.org/10.1016/j.sbspro.2016.12.034
Bychkov, O. (2019). “He who sees does not desire to imagine”: The shifting role of art and aesthetic observation in medieval Franciscan theological discourse in the fourteenth century. Religions, 10(3), Аrticle 205. https://doi.org/10.3390/rel10030205
Carroll, T. (2015). An ancient modernity: Ikons and the re-emergence of Orthodox Britain. In: T. W. Jones & L. Matthews-Jones (Eds.), Material Religion in Modern Britain. The Spirit of Things (pp. 185–207). New York: Palgrave Macmillan. https://doi.org/10.1057/9781137540638_10
Carroll, T. (2016). Im/material objects: Relics, gestured signs and the substance of the immaterial. In: T. Hutchings & J. McKenzie (Eds.), Materiality and the Study of Religion (pp. 119–132). London: Routledge. https://doi.org/10.4324/9781315604787
Carroll, T. (2017). The ethics of Orthodoxy as the aesthetics of the local church. World Art, 7(2), 353–371. https://doi.org/10.1080/21500894.2017.1292310
Csikszentmihalyi, M. (1997). Flow and the Psychology of Discovery and Invention. New York: Harper Perennial.
Csikszentmihalyi, M., & Robinson, R. E. (1990). The Art of Seeing: An Interpretation of the Aesthetic Encounter. New York: Getty Publications.
de la Fuente, E. (2007). On the promise of a sociological aesthetics: From Georg Simmel to Michel Maffesoli. Distinktion: The Scandinavian Journal of Social Theory, 15(2), 91–110. https://doi.org/10.1080/1600910X.2007.9672948
Dominte, M., & Onica, S. (2006). The concept of beauty in the Orthodox esthetic and iconography iconographic benchmarks. European Journal of Science and Theology, 2(2), 11–23.
Džalto, D. (2019). The aesthetic face of the sacred. Religions, 10(5), Article 302. https://doi.org/10.3390/rel10050302
Guthrie, S. E. (2015). Religion and art: A cognitive and evolutionary approach. Journal for the Study of Religion, Nature and Culture, 9(3), 283–311. https://doi.org/10.1558/jsrnc.v9i3.23971
Miljković, B. (2017). Čudotvorna ikona u Vizantiji. Beograd: Vizantološki institut SANU.
Miller, M. M., & Strongman, K. T. (2002). The emotional effects of music on religious experience: A study of the Pentecostal-Charismatic style of music and worship. Psychology of Music, 30(1), 8–27. https://doi.org/10.1177/0305735602301004
Ott, K. (2013). Beyond Beauty. Aesth/Ethics in Environmental Change. Vienna: LIT Verlag.
Panofsky, E. (1975). Ikonološke studije. Humanističke teme u renesansnoj umetnosti. Beograd: Nolit.
Pelowski, M. (2015). Tears and transformation: Feeling like crying as an indicator of insightful or “aesthetic” experience with art. Frontiers in Psychology, 6, Article 1006. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2015.01006
Price, C. A., & Snow, M. S. (1998). Ceremonial dissociation in American Protestant worship. Journal of Psychology and Christianity, 17(3), 257–265.
Spilka, B., Ladd, K. L., McIntosh, D. N., Milmoe, S., & Bickel, C. O. (1996). The content of religious experience: The roles of expectancy and desirability. The International Journal for the Psychology of Religion, 6(2), 95–105. https://doi.org/10.1207/s15327582ijpr0602_3
Tellegen, A., & Atkinson, G. (1974). Openness to absorbing and self-altering experiences (“absorption”), a trait related to hypnotic susceptibility. Journal of Abnormal Psychology, 83(3), 268–277. https://doi.org/10.1037/h0036681
Uspenski, B. A. (1979). Poetika kompozicije, semiotika ikone. Beograd: Nolit.
Vicelja-Matijašić, M. (2013). Ikonologija – kritički prikaz povijesti metode. Rijeka: Filozofski fakultet u Rijeci.
Бадркић, Монахиња Фотина. (2025). Литургијска и есхатолошка димензија иконографије „О тебе радујетсја”. Црквене студије, 22, 711–726.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293