Трансферни ефекти обуке о преламању светлости на гађање циља у води

Blagoje V. Nešić

doi:10.5937/zrffp44-5763

Blagoje V. Nešić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za psihologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-5763

Ključne reči: targeting||, ||гађање циља, refraction of light||, ||преламање светлости, training||, ||тренинг, parallel groups||, ||паралелне групе, transfer||, ||трансфер,

Sažetak

Рад је експриментално истраживање ефеката инструкције ученика у принципима о преламању светлости на успех у гађању циља у води. Циљ експеримента био је проверити истинитост закључака до којих је дошао Џад 1908. године, зато што се његов експеримент сматра круцијалним у педагошкој психологији - представља основу теорије генерализације трансфера. У истраживању су биле две групе: експериментална и контролна. У експерименту су контролисане варијабле: гађање мете у ваздуху, знање о преламању светлости, узраст, пол и број испитаника. Потом је експериментална група добила обуку у принципима о преламању светлости, док контролна није. Затим, обављена су гађања циља у води и то најпре на првој дубини (50 цм) потом, на другој дубини воде (20 цм). Узорак је укључио по два одељења ученика осмог разреда из ОШ у Печењевцу (експериментална) и Разгојни (контролна). Истраживање је изведено почетком школске 1975/76. године. У обради су коришћене грешке у гађању мете. Од статистичких тестова коришћен је Т-тест. Анализе су показале: 1) успех експерименталне групе у гађању мете на првој дубини воде значајно је бољи од успеха контролне групе (df = 51, Dт = 2,2067, p < 0,05 ). 2) на промењеној дубини воде експериментална група постигла je значајно бољи успех од контролне групе (df = 51, Dт = 2,6694, p < 0,01). 3) напредовање контролне групе (разлика између просечног успеха у гађању циља на првој и промењеној дубини воде) у гађању циља у води је статистички значајнo (df = 51, Dт = 6,9436, p < 0,01). 4) напредовање експерименталне групе (разлика између просечног успеха у гађању циља на првој и промењеној дубини воде) у гађању циља у води је статистички значајнo (df = 51, Dт = 11,502, p < 0,01). 5) када се упореде напредовања група или разлике разлика показало се да је експериментална група значајно боља од контролне групе (df = 51, Dт = 3,282, p < 0,01). Овај експеримент иако се у методолошком смислу разликује од Џадовог експеримента , у основи потврђује његове закључке.

Reference

Ausubel, P. (1968). Educational Psychology: A cognitive view. New York: Holt & Rinehart & Winston.

Bruner, J. (1976а). „Процес образовања”. Педагогија, 2/3, стр. 273–371.

Bruner, J. (1976б). „Поново сусрет са процесом образовања”. Педагогија , 4, стр. 443–455.

Вучић, Л. (1971). Развијање схватања социјалних односа код ученика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Вучић, Л. (1975). Педагошка психологија (први део). Београд: ДПС.

Гилфорд, Ј. П. (1968). Основи педагошке и психолошке статистике. Београд: Савремена администрација.

Ђорђевић, Д. (1971). „Планирање израде теста знања”. Психологија, 3, 185–196.

Ђурић, Ђ. (2013). Психологија и образовање. Нови Сад: Висока школа за правне и пословне академске студије др Лазар Вркатић.

Judd, C.H. (1939). Educational Psychology. Boston: Houghton Mifflin.

Miletić, Đ. (2012). „Motoričko učenje u funkciji intenzifikacije procesa vježbanja”. U: Findak, V. (ur.) Zbornik radova 12. ljetne škola kineziologa Republike Hrvatske – Metode rada u području edukacije, sporta i sportske rekreacije (str. 56–63). Rovinj, Zagreb: Hrvatski kineziološki savez.

Marton, F. (2006). „Sameness and Difference in Transfer. The Journal of The learning Sciences, 15 (4). Lawrence Erlbaum Associates, Inc.

Наставни план и програм из физике за VIII разред осмогодишње школе.

Нешић, Б. (2000). Развијање перцептивних способности ученика. Ниш: Филозофски факултет у Нишу.

Нешић, Б. (2006). Развојне и трансферне промене у примарним менталним способностима ученика. Ниш: Филозофски факултет у Нишу.

Нешић, Б. (2011). „Циљеви наставе у светлу различитих теорија трансфера и реформе основног образовања”. Педагогија, LXV (1), стр. 77–90.

Osgoode, C. E. (1949). „The similarity paradox in human learning”. Psychological review, 56, p. 132 –143.

Радоњић, С. (1959). Трансфер учења. Београд: Завод за унапређење школства Н. Р. Србије.

Schmidt, R. A, & Wrisberg, A. C. (2008). Motor learning and performance: A problem-based learning approach [4th ed.]. Champaign, IL: Human Kinetics.

Smeeton, N. J., Ward, P. & Williams, М. А. (2004). „Do pattern recognition skills transfer across sports? A preliminary analysis”. Journal of Sport Sciences, 22, p. 205–214.

Стевановић, Б. (1970а). Педагошка психологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Стевановић, Б. (1970б). „Експериментисање у области васпитања”. Психологија, 2–3.

Sternberg, R. (2003). Cognitive Psychology. Boston: Thomson Learning.

Thorndike, E. L. (1914). Educational psychology. New York: Columbia.

Ferguson, G. (1956). „On Transfer and the Abilities of Man”. Canadian Journal of Psychology, Vol 10(3), p. 121–131. http://dx.doi.org/10.1037/h0083676.

Физика (уџбеник за основну школу) (1975). Београд: Завод за основно образовање и образовање наставника С.Р. Србије.

Hendrichson, G., & Schroeder, W. (1941). Transfer of Training in Learning to Hit a Submerged Target. American Journal of Educational Psychology, 32, p. 205–213.