Милован Миловановић и Први балкански рат

Milan N. Palević; Zoran B. Jerotijević; Žaklina S. Spalević

doi:10.5937/zrffp44-5819

Milan N. Palević Univerzitet u Kragujevcu, Pravni fakultet
Zoran B. Jerotijević Univerzitet Union, Fakultet za Poslovno industrijski menadžment, Beograd
Žaklina S. Spalević Univerzitet Singidunum, Poslovni fakultet u Beogradu, Katedra za Pravne nauke

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-5819

Ključne reči: union||, ||савез, Milovan Milovanović||, ||Милован Миловановић, Kingdom of Serbia||, ||Краљевина Србија, Bulgaria||, ||Бугарска, Russia||, ||Русија,

Sažetak

Почетак ХХ века отворио је на Балкану питање турског присуства и коначног ослобођења хришћана од вишевековне отоманске владавине. Стварање савеза балканских држава отежавали су опречни интереси по питању територија које су Турци држали под окупацијом. У тим тренуцима било је неопходно поседовати велику дипломатску умешност и сложити те интересе да не буду супротстављени. Појава Милована Миловановића на челу српске дипломатије у овом периоду била је, можда, и кључни чинилац у стварању Балканског савеза. Овај велики интелектуалац и рођени дипломата латио се посла који је био срж решења проблема, а то је зближавање интереса Србије и Бугарске. Из иностранства, Миловановић се трудио да обезбеди подршку Русије, која је тада сматрала Србију за најближег и најоданијег савезника на Балкану. Подршка Русије и Француске дала је крила Миловановићевој дипломатији. Стварање Балканског савеза било је ,,круна“ Миловановићеве дипломатске каријере. На жалост, прерана смрт овог великана српске дипломатије није му дозволила да види плодове свога рада. У једном муњевитом рату савезници су избацили Турску са Балкана као велику силу и показали моћ јединства балканских православних народа.

Reference

АС, МИД-ПП, 1908, Р 711 III (1908). Министар иностраних дела, М. Миловановић, конзулу у Скопљу Ж. Балугџићу, лично стр. пов., 14/27. 7. 1908.

АС, МИД-ПП, 1908, Р 711 X (1908). Министар иностраних дела, М. Миловановић, свим конзулатима у Турској и посланству у Цариграду, бр. 4438, 11/24. 8. 1908.

Ђорђевић, Д. (1962). Милован Миловановић. Београд: Просвета.

Ђорђевић, Д. (1997). Портрет из новије српске историје. Београд: Београдски издавачко-графички завод.

Хвостов, В. М. и Минц, И. И. (1949). Историја дипломатије – Дипломатија новог доба 1872–1919. Београд: Архив за правне и друштвене науке.

Јагодић, М. (2008). „Нафуско питање: Проблем званичног признања српске нације у Турској 1894–1910”. Историјски часопис, 57, 343–353.

Мекензи, Д. (2007). Милован Миловановић, српски дипломата и државник. Београд: Досије.

Митровић, А. (2011). Продор на Балкан и Србија 1908–1918. Београд: Завод за уџбенике.

Надовеза, Б. (2011). „Историјска мисао Милована Миловановића”. Баштина, 31, 149–173.

Растовић, А. (2005). „Велика Британија и Србија 1903–1914”. Београд: Институт за савремену историју.

Растовић, А. (2012). „Британско-српски односи 1837–1914. године и Србија 1903–1914”. Теме, 36/4, 1913–1929.

Станојевић, А. (1902). О политичким реформама у Старој Србији и Македонији. Београд: Дело.

Терзић, С. (2012). Стара Србија – Драма једне цивилизације. Београд: Православна реч.

Војводић, М. (1999). Путеви српске дипломатије – Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку. Београд: Клио.

Војводић, М. (2000). Србија и балканско питање 1875–1914. Нови Сад: Матица српска.

Војводић, М. (2007). Изазови српске спољне политике 1791–1918. Београд: Историјски институт САНУ.