Ново издање Капелијевог лексикона скраћеница

Sažetak

Сви који су се бавили проучавањем латинске књижевности, палеографије или епиграфике, античке или средњовековне, у једном тренутку су морали да се сусретну са оригиналним латинским текстом и да се суоче са бројним скраћеницама унутар самог текста. Наиме, још су стари Римљани, како би уштедели простор на натписима на јавним грађевинама, прибегавали скраћивању тако што су писали само први део речи – одакле потичу суспензије, да би касније почели да практикују да из терминолошких фраза и учесталих израза избацују средишњи део речи – одакле потичу контракције. До краја XII века у употреби је било више од десетине хиљада  скраћеница. Овако велики број скраћеница је за проучаваоце рукописа сигурно морао да представља проблем јер су им оне врло често отежавале или чак онемогућавале да правилно прочитају и сагледају текст у одређеном друштвено-временском контексту.
Проблем је указивао на неопходност постојања једног прегледног пописа античких и средњовековних скраћеница и њихових објашњења. Богато искуство проистекло из времена проведеног у Archivio di Stato di Milano (1884–1903), а затим на месту директора у Archivio di Stato di Parma (1903–1925), где се посебно посветио латинској палеографији и дипломатици, омогућило је Адриjану Капелију (1859–1942) да састави лексикон латинских и италијанских абревијатура.