Однос између емпатије и стреса у контексту помагачких професија
Sažetak
Емпатија је од кључног значаја у оквиру свеобухватног приступа усмереног на појединца, који је карактеристичан за помагачке професије. Својом афективном и когнитивном компонентом, она омогућава успостављање односа који обезбеђује висок степен квалитета у пружању бриге и подршке. На способност помагача да испољи емпатију могу утицати бројни фактори, а стрес се често препознаје као један од значајнијих. Циљ овог истраживања био је да се испита повезаност између стреса (професионални стрес и стресни животни догађаји) и емпатије (њене афективне и когнитивне компоненте) у различитим групама стручњака из помагачких професија (лекари, дефектолози и психолози). Резултати ових група упоређивани су са резултатима учесника који обављају занимања која не подразумевају директан рад са људима у контексту пружања помоћи (нпр. инжењери). Укупно 243учесника попунило је онлајн упитнике који се базирају на самопроцени емпатије и стреса – 142 учесника из помагачких професија и 101 учесник из групе инжењера.
Учесници из помагачких професија показали су значајно веће нивое когнитивне емпатије у односу на учеснике из професија које нису усмерене на пружање помоћи. Међутим, нису уочене значајне разлике између ових двеју група када је реч о афективној емпатији. Такође, групе се нису значајно разликовале у нивоу професионалног стреса нити у броју стресних животних догађаја. Ипак, примећене су значајне разлике у перципираном интензитету стресних животних догађаја.
Посматрајући само узорак стручњака из помагачких професија, утврђене су значајне позитивне корелације између перципираног интензитета стресних животних догађаја и две варијабле емпатије – афективне и глобалне емпатије. Уз то, показало се да су варијабле стреса у значајној мери индикатори нивоа афективне и глобалне емпатије. Интензитет стресних животних догађаја издвојио се као најрелевантнија варијабла стреса у предвиђању емпатије, пре свега њене афективне компоненте. Такође, утврђена је статистички значајна корелација између мера афективне/глобалне емпатије и професионалног стреса.
Резултати истраживања доприносе бољем разумевању односа између емпатије и стреса, сугеришући да стресни догађаји којима су изложени стручњаци из помагачких професија могу утицати на ниво њихове емпатије. Налази потврђују хипотезу да искуство интензивнијег доживљавања животних догађаја утиче на способност помагача да препозна и изрази емпатију према искуствима других, при чему се процес посттрауматског раста препознаје као један од могућих механизама у основи ове повезаности.
Reference
Antinienė, D., & Lekavičienė, R. (2015). Empathy and its factors: Empirical study. Baltic Journal of Sport and Health Sciences, 4(99), 8–15. https://doi.org/10.33607/bjshs.v4i99.97
Chakrabarti, B., & Baron-Cohen, S. (2006). Empathizing: Neurocognitive developmental mechanisms and individual differences. Progress in Brain Research, 156, 403–417. https://doi.org/10.1016/S0079-6123(06)56022-4
Decety, J., & Jackson, P. L. (2004). The functional architecture of human empathy. Behavioral and Cognitive Neuroscience Reviews, 3(2), 71–100. https://doi.org/10.1177/1534582304267187
Derksen, F., Bensing, J., & Lagro-Janssen, A. (2013). Effectiveness of empathy in general practice: A systematic review. The British Journal of General Practice, 63(606), e76–e84. https://doi.org/10.3399/bjgp13X660814
Dollard, M., Dormann, C., Boyd, C. M., Winefield, H. R., & Winefield, A. H. (2003). Unique aspects of stress in human service work. Australian Psychologist, 38(2), 84–91. https://doi.org/10.1080/00050060310001707087
Dvash, J., & Shamay-Tsoory, S. G. (2014). Theory of mind and empathy as multidimensional constructs. Topics in Language Disorders, 34(4), 282–295. https://doi.org/10.1097/tld.0000000000000040
Elliott, R., Bohart, A. C., Watson, J. C., & Murphy, D. (2018). Therapist empathy and client outcome: An updated meta-analysis. Psychotherapy, 55(4), 399–410. https://doi.org/10.1037/pst0000175
Ferme, C. (1981). A Study of the Relationship Between Life Events and Empathy (Unpublished master’s thesis). Eastern Illinois University Repository.
Figley, C. R. (Ed.) (1995). Compassion Fatigue: Coping with Secondary Traumatic Stress Disorder in Those Who Treat the Traumatized (1st ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203777381
Finset, A. (2010). Emotions, narratives and empathy in clinical communication. International Journal of Integrated Care, 10(5), 53–56. https://doi.org/10.5334/ijic.490
Grant, L., & Kinman, G. (2014). Emotional resilience in the helping professions and how it can be enhanced. Health and Social Care Education, 3(1), 23–34. https://doi.org/10.11120/hsce.2014.00040
Guidi, C., & Traversa, C. (2021). Empathy in patient care: From “clinical empathy” to “empathic concern”. Medicine, Health Care and Philosophy, 24(4), 573–585. https://doi.org/10.1007/s11019-021-10033-4
Hannigan, B., Edwards, D., & Burnard, P. (2004). Stress and stress management in clinical psychology: Findings from a systematic review. Journal of Mental Health, 13(3), 235–245. https://doi.org/10.1080/09638230410001700871
Hassanzadeh, A., Heidari, Z., Feizi, A., Hassanzadeh Keshteli, A., Roohafza, H., Afshar, H., & Adibi, P. (2017). Association of stressful life events with psychological problems: A large-scale community-based study using grouped outcomes latent factor regression with latent predictors. Computational and Mathematical Methods in Medicine, 2017, Article 3457103. https://doi.org/10.1155/2017/3457103
Hodges, S. D., & Wegner, D. M. (1997). Automatic and controlled empathy. In: W. J. Ickes (Ed.), Empathic Accuracy (pp. 311–339). New York, NY: The Guilford Press.
Hoffman, S., Palladino, J. M., & Barnett, J. (2007). Compassion fatigue as a theoretical framework to help understand burnout among special education teachers. Journal of Ethnographic & Qualitative Research, 2, 15–22.
Holmes, T. H., & Rahe, R. H. (1967). The social readjustment rating scale. Journal of Psychosomatic Research, 11(2), 213–218. https://doi.org/10.1016/0022-3999(67)90010-4
Irving, P., & Dickson, D. (2004). Empathy: Towards a conceptual framework for health professionals. International Journal of Health Care Quality Assurance, 17(4), 212–220. https://doi.org/10.1108/09526860410541531
Kellner, M. E. (2001). Emergency Medical Professionals Experiencing Healthcare Re-Structure: Coping, Empathy, and Spirituality in Relation to Work-Stress (Unpublished doctoral dissertation). California School of Professional Psychology–Berkeley/Alameda.
Kinman, G., & Grant, L. (2016). Enhancing empathy in the helping professions. In: D. F. Watt & J. Panksepp (Eds.), Psychology and Neurobiology of Empathy (pp. 297–319). New York: Nova Biomedical Books.
Lambert, M. J., & Barley, D. E. (2001). Research summary on the therapeutic relationship and psychotherapy outcome. Psychotherapy: Theory, Research, Practice, Training, 38(4), 357–361. https://doi.org/10.1037/0033-3204.38.4.357
Larson, E. B., & Yao, X. (2005). Clinical empathy as emotional labor in the patient–doctor relationship. JAMA, 293(9), 1100–1106. https://doi.org/10.1001/jama.293.9.1100
Lim, D., & DeSteno, D. (2016). Suffering and compassion: The links among adverse life experiences, empathy, compassion, and prosocial behavior. Emotion, 16(2), 175–182. https://doi.org/10.1037/emo0000144
Lifton, R. J. (1967). Death in Life: Survivors of Hiroshima. New York: Random House.
Marcatto, F., Di Blas, L., Luis, O., Festa, S., & Ferrante, D. (2022). The perceived occupational stress scale: A brief tool for measuring workers’ perceptions of stress at work. European Journal of Psychological Assessment, 38(4), 293–306. https://doi.org/10.1027/1015-5759/a000677
Mather, L., Blom, V., & Svedberg, P. (2014). Stressful and traumatic life events are associated with burnout: A cross-sectional twin study. International Journal of Behavioral Medicine, 21(6), 899–907. https://doi.org/10.1007/s12529-013-9381-3
Mercer, S. W., & Reynolds, W. J. (2002). Empathy and quality of care. The British Journal of General Practice, 52(Suppl S), S9–S12.
Neumann, M., Bensing, J., Mercer, S., Ernstmann, N., Ommen, O., & Pfaff, H. (2009). Analyzing the “nature” and “specific effectiveness” of clinical empathy: A theoretical overview and contribution towards a theory-based research agenda. Patient Education and Counseling, 74(3), 339–346. https://doi.org/10.1016/j.pec.2008.11.013
Park, K. H., Kim, D. H., Kim, S. K., Yi, Y. H., Jeong, J. H., Chae, J., Hwang, J., & Roh, H. R. (2015). The relationships between empathy, stress and social support among medical students. International Journal of Medical Education, 6, 103–108. https://doi.org/10.5116/ijme.55e6.0d44
Reniers, R. L. E. P., Corcoran, R., Drake, R., Shryane, N. M., & Völlm, B. A. (2011). The QCAE: A questionnaire of cognitive and affective empathy. Journal of Personality Assessment, 93(1), 84–95. https://doi.org/10.1080/00223891.2010.528484
Selmanović, S., Ramić, E., Pranjić, N., Brekalo-Lazarević, S., Pasić, Z., & Alić, A. (2011). Stress at work and burnout syndrome in hospital doctors. Medicinski arhiv, 65 (4), 221–224. https://doi.org/10.5455/medarh.2011.65.221-224
Staub, E., & Vollhardt, J. (2008). Altruism born of suffering: The roots of caring and helping after victimization and other trauma. American Journal of Orthopsychiatry, 78(3), 267–280. https://doi.org/10.1037/a0014223
Stebnicki, M. A. (2000). Rehabilitation stress and grief reactions among rehabilitation professionals: Dealing effectively with empathy fatigue. Journal of Rehabilitation, 66(1), 23–29.
Stefanello, E. (2022). Your pain is not mine: A critique of clinical empathy. Bioethics, 36(5), 486–493. https://doi.org/10.1111/bioe.12980
Tedeschi, R. G., Park, C. L., & Calhoun, L. G. (Eds.). (1998). Posttraumatic Growth: Positive Changes in the Aftermath of Crisis. New York: Routledge. https://doi.org/10.4324/9781410603401
Tei, S., Becker, C., Kawada, R., Fujino, J., Jankowski, K. F., Sugihara, G., Murai, T., & Takahashi, H. (2014). Can we predict burnout severity from empathy-related brain activity? Translational Psychiatry, 4(6), e393. https://doi.org/10.1038/tp.2014.34
Utvić, B. (2009). Stresna vrednost životnih događaja: Treća eksploracija u dvadeset kritičnih godina (odbranjen diplomski rad). Filozofski fakultet, Beograd.
Wahjudi, J. W., Findyartini, A., & Kaligis, F. (2019). The relationship between empathy and stress: A cross-sectional study among undergraduate medical students. Korean Journal of Medical Education, 31(3), 215–226. https://doi.org/10.3946/kjme.2019.132
Wang, Y., Ramos, A., Wu, H., Liu, L., Yang, X., Wang, J., & Wang, L. (2015). Relationship between occupational stress and burnout among Chinese teachers: A cross-sectional survey in Liaoning, China. International Archives of Occupational and Environmental Health, 88(5), 589–597. https://doi.org/10.1007/s00420-014-0987-9
Wilkinson, H., Whittington, R., Perry, L., & Eames, C. (2017). Examining the relationship between burnout and empathy in healthcare professionals: A systematic review. Burnout Research, 6, 18–29. https://doi.org/10.1016/j.burn.2017.06.003
Yu, C. L., & Chou, T. L. (2018). A dual route model of empathy: A neurobiological prospective. Frontiers in Psychology, 9, Article 2212. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2018.02212
Zaki, J., & Ochsner, K. N. (2012). The neuroscience of empathy: Progress, pitfalls and promise. Nature Neuroscience, 15(5), 675–680. https://doi.org/10.1038/nn.3085
Zenasni, F., Boujut, E., Woerner, A., & Sultan, S. (2012). Burnout and empathy in primary care: Three hypotheses. The British Journal of General Practice, 62(600), 346–347. https://doi.org/10.3399/bjgp12X652193
Zhang, Z. (2022). Toward the role of teacher empathy in students’ engagement in English language classes. Frontiers in Psychology, 13, Article 880935. https://doi.org/10.3389/fpsyg.2022.880935
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293