Политичка култура искључивости у Републици Србији током студентских блокада 2024/2025. године: оглед о култур-фашизму

Sandra S. Radenović

doi:10.5937/zrffp56-60126

Sandra S. Radenović Univerzitet u Beogradu, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Katedra društveno-humanističkih nauka https://orcid.org/0000-0002-0979-421X

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-60126

Ključne reči: политичка култура, студентске блокаде, Пионирски парк, искључивост

Sažetak

Циљ овог истраживања јесте испитивање карактеристика политичке културе у Републици Србији током студентских блокада 2024/2025. године на конкретном примеру реакције радног и породичног окружења ауторке на посету Пионирском парку и групи студената „Студенти који желе да уче”. Основна идеја истраживања се може сажети у следећим проблемским темама које могу утицати на обликовање карактеристика доминантне припадајуће политичке културе на микро и макро нивоу – ваљана информисаност припадника радног и породичног окружења ауторке у вези са изјавом ауторке приликом посете Пионирском парку и знања припадника радног и породичног окружења ауторке о односу професор–студент. Истраживање је својеврсна студија случаја у оквиру које су примењени посматрање са учествовањем, биографски метод, анализа садржаја и разговор. Ауторка указује на искључивост као главну карактеристику политичке културе која је присутна како на микро нивоу тако и на макро нивоу у јавном дискурсу током студентских блокада 2024/2025. године. Искључивост се огледа у присуству елемената култур-фашизма, расизма и специзма који су размотрени на конкретним примерима.

Reference

Антонић, С. (2024). Култура поништавања и српска социологија. У: Е. Кустурица и С. Антонић (ур.), Култура поништавања и поништавање културе: српски „случај” (стр. 69–115). Андрићград: Андрићев институт.

Чекеревац, М. (2025, 21. јун). Кад правда постане само реч и ништа више. Политика. https://www.politika.rs/scc/clanak/683247/kad-pravda-postane-samo-rec-i-nista-vise

Bogdanović, M. (1994). Metodološke studije. Beograd: Institut za političke studije.

Bogdanović, M. (2007). Metod. Metod slučaja. Biografski metod. U: А. Mimica i M. Bogdanović (ur.), Sociološki rečnik (str. 311–316). Beograd: Zavod za udžbenike.

Bojković, M. (2025, 12. mart). PROFESORKA DONELA KNJIGE STUDENTIMA KOJI ŽELE DA UČE! „Volela bih da se svi studenti vrate na fakultete” (VIDEO). alo.rs. https://www.alo.rs/vesti/politika/1034382/profesorka-donela-knjige-studentima-koji-zele-da-uce/vest

Golubović, Z. (2007). Kultura. U: А. Mimica i M. Bogdanović (ur.), Sociološki rečnik (str. 268–270). Beograd: Zavod za udžbenike.

Kuljić, T. (1987). Fašizam. Sociološko-istorijska studija. Drugo prerađeno i dopunjeno izdanje. Beograd: Nolit.

Kuljić, T. (2007). Kultura, politička. U: А. Mimica i M. Bogdanović (ur.), Sociološki rečnik (str. 273–274). Beograd: Zavod za udžbenike.

Manić, Ž. (2017). Analiza sadržaja u sociologiji. Beograd: Čigoja štampa.

Milić, V. (1978). Sociološki metod. Drugo dopunjeno izdanje. Beograd: Nolit.

Radenović, S. (2008). Oblici rasizma u Srbiji nakon petooktobarskih promena (2001–2006). Beograd: Akademska misao.

Radenović, S. (2012). Bioetika i medicina: odnos lekar–pacijent u paradigmi integrativne bioetike. Novi Sad: Akademska knjiga.

Radenović, S. (2021). Sport i društvo – sociologija sa sociologijom sporta. Treće dopunjeno i izmenjeno izdanje. Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

Savić, D. (2023). Metodološke perspektive biografskih istraživanja u društvenim naukama. Banja Luka: Fakultet političkih nauka.

Stepanov, R. (2008). Uvod u politiku i politički sistem. Novi Sad: Filozofski fakultet – Mediterran Publishing.

Šmit, K. (2001). Pojam političkoga (Tekst iz 1932). U: S. Samardžić (prir.), Norma i odluka: Karl Šmit i njegovi kritičari (str. 14–53). Beograd: „Filip Višnjić”.