Преферирани језик медијског садржаја међу припадницима српске дијаспоре у Бечу
Sažetak
Циљ овог рада је утврђивање преферираног језика (српски, немачки или неки други језик) различитих врста садржаја – музике, ТВ програма, филмова, књига, новина и часописа, радија и вести – међу припадницима српске дијаспоре у Бечу. Истраживање је обухватило хетерогену групу насумично одабраних одраслих особа које су се идентификовале као Срби или српског порекла и које су живеле у Бечу најмање годину дана (N = 400). Учесници су пријавили своје типичне језичке изборе користећи упитник затвореног типа, а подаци су анализирани путем SPSS софтвера. Варијабле коришћене у овом раду биле су: старост, пол, језик попуњавања упитника, матерњи језик, земља рођења, мигрантска генерација, дужина боравка у Аустрији, ниво образовања, језик којим говоре родитељи, партнер и пријатељи, етничка и културна самоидентификација, намере за повратак у Србију и верска укљученост (посећивање цркве). Желели смо да увидимо на који начин су језичке преференције међу члановима српске заједнице у Бечу обликоване сложеном интеракцијом биографске блискости језику порекла, укорењеношћу у друштвеним мрежама где се доминантно говори на српском, и идеолошког преговарања са етнокултурним идентитетом, када су у питању различите врсте медија. Закључили смо да је избор медијског језика унутар ове заједнице мање обликован традиционалним социодемографским варијаблама (пол, узраст, образовање), већ пре свега афективним, симболичким, прагматичним и контекстуалним факторима, који су уско повезани са идентитетском припадношћу, степеном афективне везе са језиком порекла и фазом миграционог процеса. Резултати указују на доминантно коришћење српског језика у медијима са снажнијом афективном компонентом као што су, пре свега, музика, а потом, у мањој мери, и књиге, док је уравнотежен ниво употребе и српског и немачког језика примећен у другим анализираним медијским доменима.
Reference
Aksoy, A., & Robins, K. (2002). Banal Transnationalism: The Difference That Television Makes. Oxford: Transnational Communities Programme.
Baily, J., & Collyer, M. (2006). Introduction: Music and migration. Journal of Ethnic and Migration Studies, 32(2), 167–182. https://doi.org/10.1080/13691830500487266
Christiansen, C. (2004). News media consumption among immigrants in Europe: The relevance of diaspora. Ethnicities, 4(2), 185–207. https://doi.org/10.1177/1468796804042603
Christoph, V. (2012). The role of the mass media in the integration of migrants. Mind, Brain, and Education, 6(2), 97–107. https://doi.org/10.1111/j.1751-228X.2012.01142.x
Cormack, M. (2007). The media and language maintenance. In: M. Cormack & N. Hourigan (Eds.), Minority Language Media: Concepts, Critiques and Case Studies (pp. 52–68). Bristol, Blue Ridge Summit: Multilingual Matters. https://doi.org/10.21832/9781853599651
De Houwer, A. (2007). Parental language input patterns and children’s bilingual use. Applied Psycholinguistics, 28(3), 411–424. https://doi.org/10.1017/S0142716407070221
Edwards, J. (2009). Language and Identity: An Introduction. Cambridge: Cambridge University Press.
Extra, G., & Yağmur, K. (Eds.). (2012). Language Rich Europe: Trends in Policies and Practices for Multilingualism in Europe. Cambridge: Cambridge University Press.
Fishman, J. A. (1964). Language maintenance and language shift as a field of inquiry: A definition of the field and suggestions for its further development. Linguistics, 9, 32–70.
Fishman, J. A. (1991). Reversing Language Shift: Theoretical and Empirical Foundations of Assistance to Threatened Languages, Vol. 76. Clevedon – Philadelphia: Multilingual Matters.
Giles, H., Bourhis, R., & Taylor, D. M. (1977). Towards a theory of language in ethnic group relations. In: H. Giles (Ed.), Language, Ethnicity and Intergroup Relations (pp. 307–348). London: Academic Press.
Green, T. (Ed.). (2014). Islam, Immigration, and Identity. MDPI. https://www.mdpi.com/journal/religions/special_issues/islam
Hamel, J.-Y. (2009). Information and communication technologies and migration. Human Development Research Paper 2009/39. United Nations Development Programme. https://mpra.ub.uni-muenchen.de/19175/
Hopkins, L. (2009). Media and migration: A review of the field. Australian Journal of Communication, 36(2), 35–54.
Ilić-Marković, G. (2010). Dvojezična svakodnevica – predrasude i činjenice, srpski i nemački u Beču. U: Lj. Subotić i I. Živančеvić-Sеkеruš (ur.), Zbornik radova Pеtog mеđunarodnog intеrdisciplinarnog simpozijuma „Susrеti kultura”, knj. II (str. 779–789). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Joo, S. J., Chik, A., & Djonov, E. (2024). “Church is like a mini Korea”: The potential of migrant religious organisations for promoting heritage language maintenance. Applied Linguistics Review, 15(4), 1717–1745. https://doi.org/10.1515/applirev-2022-0052
King, K., & Fogle, L. (2006). Bilingual parenting as good parenting: Parents’ perspectives on family language policy for additive bilingualism. International Journal of Bilingual Education and Bilingualism, 9(6), 695–712. https://doi.org/10.2167/beb362.0
King, R., & Wood, N. (Eds.). (2001). Media and Migration: Constructions of Mobility and Difference. London: Routledge.
Kircher, R., & Zipp, L. (Eds.). (2022). Research Methods in Language Attitudes. Cambridge: Cambridge University Press.
Laakso, J., Sarhimaa, A., Spiliopoulou Åkermark, S., & Toivanen, R. (2016). Towards Openly Multilingual Policies and Practices: Assessing Minority Language Maintenance Across Europe. Bristol – Buffalo: Multilingual Matters.
Levshina, N. (2022). Communicative Efficiency: Language Structure and Use. Cambridge: Cambridge University Press.
Lidskog, R. (2016). The role of music in ethnic identity formation in diaspora: A research review. International Social Science Journal, 66(219–220), 23–38. https://doi.org/10.1111/issj.12091
Ogan, C. (2001). Communication and Identity in the Diaspora: Turkish Migrants in Amsterdam and Their Use of Media. New York: Lexington Books.
Olzak, S., & West, E. (1991). Ethnic conflict and the rise and fall of ethnic newspapers. American Sociological Review, 56(4), 458–474. https://doi.org/10.2307/2096268
Omoniyi, T. (2012). Multilingualism and religion. In: M. Martin-Jones, A. Blackledge, & A. Creese (Eds.), The Routledge Handbook of Multilingualism (pp. 363–381). New York: Routledge.
Pauwels, A. (2004). Language maintenance. In: A. Davies & C. Elder (Eds.), The Handbook of Applied Linguistics (pp. 719–738). Oxford: Blackwell.
Pauwels, A. (2016). Language Maintenance and Shift. Cambridge: Cambridge University Press.
Pavlenko, A., & Blackledge, A. (Eds.). (2004). Negotiation of Identities in Multilingual Contexts. Clevedon – Buffalo – Toronto – Sydney: Multilingual Matters LTD.
Polinsky, M. (2015). Heritage languages and their speakers: State of the field, challenges, perspectives for future work, and methodologies. Zeitschrift für Fremdsprachenforschung, 26(1), 7–27.
Rašić, M. (2020). Institucionalna konstrukcija i prezentacija identiteta u srpskim klubovima u Beču (neobjavljena doktorska disertacija). Filozofski fakultet, Beograd.
Rašić, M. (2022). Zamišljena domovina: klubovi, identitet i integracija srpskih gastarbajtera u Beču. Beograd: Etnografski institut SANU.
Rašić, M. i Antonijević, D. (2023). Aspekti integracije treće i četvrte generacije potomaka srpskih radnih migranata u Beču. Etnoantropološki problemi, 18 (2), 401–439. https://doi.org/10.21301/eap.v18i2.4
Rios, D., & Gaines, S. (1998). Latino media use for cultural maintenance. Journalism & Mass Communication Quarterly, 75(4), 746–761. https://doi.org/10.1177/107769909807500409
Roald, A. (2013). Majority versus minority: “Governmentality” and Muslims in Sweden. Religions, 4(1), 116–131. https://doi.org/10.3390/rel4010116
Safran, W. (1991). Diasporas in modern societies: Myths of homeland and return. Diaspora: A Journal of Transnational Studies, 1(1), 83–99. https://doi.org/10.1353/dsp.1991.0004
Schmid, M. S. (2005). The Language Attrition Test Battery: A Research Manual. Amsterdam: Vrije Universiteit Amsterdam.
Schmid, M. S. (2011). Language Attrition. Cambridge: Cambridge University Press. https://doi.org/10.1017/CBO9780511852046
Silverman, C. (2012). Romani Routes: Cultural Politics and Balkan Music in Diaspora. New York: Oxford University Press.
Spolsky, B. (2012). Family language policy—the critical domain. Journal of Multilingual and Multicultural Development, 33(1), 3–11. https://doi.org/10.1080/01434632.2011.638072
Stokes, M. (1994). Introduction: Ethnicity, identity and music. In: M. Stokes (Ed.), Ethnicity, Identity, and Music: The Musical Construction of Place (pp. 1–27). Oxford – Providence: Berg.
Stokes, M. (2021). Migration and music. Music Research Annual, 1, 1–29. https://doi.org/10.48336/n2g8-dh09
Vertovec, S. (2009). Transnationalism. London: Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203927083
Дојчиновић, Б. и Филиповић, Ј. (ур.). (2025). Језик и идентитет у српској дијаспори. Београд: Друштво за стране језике и књижевности Србије. https://doi.org/10.18485/dsjks_jidsrdij.2025
Лукић-Крстановић, М. (1992). Срби у Канади: живот и симболи идентитета. Београд: Етнографски институт САНУ.
Павловић, М. (1990). Срби у Чикагу: проблеми етничког идентитета. Београд: Етнографски институт САНУ.
Павловић, М. (2012). Срби у Темишвару. Београд: Етнографски институт САНУ.
Савић, С. (2019). Етнолингвистичка виталност српске заједнице у Западној Аустралији (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Хаидер-Лабудовић, И. (2007). Српска дијаспора у Бечу у другој половини XX века (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293