О католичкој жупи у Косовској Митровици 1941. године, Јанезу Франчишеку Гнидовцу и Јосипу Ујчићу и његовом апелу за спас српског народа у Независној Држави Хрватској

Zoran M. Jovanović

doi:10.5937/zrffp55-61256

Zoran M. Jovanović Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti https://orcid.org/0000-0003-3684-8823

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-61256

Ključne reči: Јосип Ујчић, Јанез Франчишек Гнидовец, словеначки лазаристи / Друштво Св. Винка Паулског, Косовска Митровица (1941), Краљевина Југославија, српски народ, Независна Држава Хрватска, словеначки народ

Sažetak

У фокусу нашег текста су теме које, ма колико од изузетног међународног, интерконфесионалног или међурелигијског значаја, нису биле предмет историографије. Повод за текст су подаци о жупи Св. Миховила Арканђела (Св. Михаила Арханђела), с култним и административним седиштем у Косовској Митровици, саопштени у извештају њеног управитеља 1941. године, до сада непознати јавности. Посебна пажња посвећена је апелу надбискупа београдског Јосипа Ујчића за спас српског народа у Независној Држави Хрватској, упућеног ватиканском Државном секретаријату у оквиру молбе да косовскомитровачка жупа, услед окупације Србије / Краљевине Југославије, буде у надлежности Ординаријата Београдске дијецезе. С обзиром на то да су жупом у то доба управљали словеначки лазаристи, тј. припадници Словеначке провинције Мисионарског друштва Св. Винка Паулског, то је био разлог и за наш спомен Јанеза Франчишека Гнидовца, скопског бискупа, јер су на Космет дошли по његовом позиву. Контекстуално тумачене архивалије указују на могућност да је он тиме желео да промени структуру свештенства у његовој дијецези, поготову пошто су до тада многи свештеници несловенског порекла исказивали склоност великоалбанској политици, односно проиталијанском империјализму.

Reference

Алексић, J. (2016). Страдање српског становништва у косовскомитровачком срезу током 1941. године. Баштина, 40, 97–111.

Алексић, J. (2017). Опште друштвене прилике у Косовској Митровици од окупације до капитулације Италије (1941–1943). Баштина, 42, 153–181.

Антонијевић, Н. (2017). Косово и Метохија 1941–1945. година – ратни злочини. Београд: Музеј жртава геноцида.

Антонијевић, Н. (2023). Прећутани злочин: зверства албанских квислинга над Србима и Јеврејима на Косову и Метохији у Другом светском рату. Београд: Музеј жртава геноцида.

Бојковић, Д. (прир.). (2024). Југославија – Италија 1918–1941: зборник радова. Београд: Архив Југославије.

Дефинитивни резултати Пописа становништва од марта 1931. године. (1931). https://pod2.stat.gov.rs/objavljenepublikacije/g1931/pdf/g19314001.pdf

Дурковић-Јакшић, Љ. (1990). Србија и Ватикан: 1804–1918. Краљево–Крагујевац: Српска православна епархија жичка – Српска православна епископија шумадијска.

Славковић Мирић, Б. (2018). Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929–1941. Београд: Просвета – Принцип.

Славковић Мирић, Б. (2020). Развој рудника Трепча у периоду између два светска рата. У: З. Арсић (ур.), Наука без граница III: Историја света и уметности (стр. 225–244). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Славковић Мирић, Б. (2021). Kосовскомитровачки срез у годинама приближавања Другом светском рату. Лесковачки зборник, LXI, 145–160.

Урошевић, А. (2001). О Косову: антропогеографске студије и други списи. Приштина–Гњилане: Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић” – Институт за српску културу – Књижара „Свети Сава”.

Филиповић, М. С. (1937). Етничке прилике у Јужној Србији. У: А. Јовановић (ур.), Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије (стр. 387–498). Скопље: „Јужна Србија”.

Хадри, А. (1967). Косово и Метохија у Краљевини Југославији. Историјски гласник, 1–2, 51–84.

Barun, A. (2003). Svjedoci i učitelji: povijest franjevaca Bosne Srebrene. Zagreb: Svjetlo riječi.

Definitivni rezultati Popisa stanovništva od 31. januara 1921. (1922). Sarajevo: Opšta državna statistika.

Devetak, J. (2016). Župa Sv. Ćirila i Metodija u Beogradu i lazaristi. Beograd: Naučna KMD.

Dimić, Lj. i Žutić, N. (1992). Rimokatolički klerikalizam u Kraljevini Jugoslaviji: 1918–1941: prilozi za istoriju. Beograd: Vojnoizdavački i novinski centar.

Draganović, K. (1939). Opći šematizam Katoličke crkve u Jugoslaviji. Sarajevo: Akademija „Regina apostolorum”.

Drnovšek, M. (2012). Slovenski izseljenci in Zahodna Evropa v obdobju prve Jugoslavije. Ljubljana: Založba ZRC, ZRC SAZU.

Drnovšek, M., & Kalc, A. (2014). Poklicne migracije Slovencev v jugoslovanskem prostoru med svetovnima vojnama. V: J. Žitnik Serafin (ur.), Priseljevanje in društveno delovanje Slovencev v drugih delih jugoslovanskega prostora: zgodovinski oris in sedanjost (str. 91–118). Ljubljana: Založba ZRC, ZRC SAZU.

Gajšek, L. (2009b). Slovenska provinca Misijonske družbe s skupnostjo lazaristov na Hrvaškem: lazaristi ob 90-letnici province (1919–2009) in 350-letnici smrti sv. Vincencija Pavelskega (1660–2010). Ljubljana: Misijonska družba – Slovenska provinca.

Gajšek, L. (2009а). Vredni spomina: rajni sobratje Slovenske province MD: ob 90-letnici province (1919–2009) in 350-letnici smrti sv. Vincencija (1660–2010). Ljubljana: Misijonska družba – Slovenska provinca.

Geržinič, A. (1972). Božji služabnik Janez Gnidovec. Buenos Aires: Baragovo misijonišče.

Janez Gnidovec: vincencijanski misijonar – lazarist: škof Prizren – Skopje (1924–1939). (2000). Ljubljana: Misijonska družba.

Jovanović, Z. (2013а). Istorija Beogradske nadbiskupije na ušću Istoka i Zapada. Beograd: Beogradska nadbiskupija.

Jovanović, Z. (2013b). Niška župa Uzvišenja Sv. Križa od začetaka do danas. Beograd: Beogradska nadbiskupija.

Jovanović, Z. (2022). O novom čitanju istorije: Nadbiskupija beogradska u misiji spasavanja Jevreja i Jevrejki od holokausta: prilog za biografiju Josipa Ujčića i kao natpastira. Beograd: Beogradska nadbiskupija.

Jovanović, Z. (2025). Alojzije Stepinac između emocija i činjenica na osnovu hrvatskih I vatikanskih izvora. Novi Sad: Akademska knjiga.

Kolar, B. (2001). Salezijanci: sto let na Slovenskem: 1901–2001. Ljubljana: Salve.

Kordin, А. (1940). Diaspora na našem jugu. Ljubljana—Rakovnik: Salezijanski inspektorat.

Luković, M. (2007). Кosovska Мitrovica. Present and past. In: D. T. Bataković (Еd.), Kosovo and Metohija: Living in the Enclave (pp. 83–105). Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts—Institute for Balkan Studies.

Novak, V. (1989). Škof Gnidovec in slovenski priseljenci v tedanji Južni Srbiji. V: E. Škulj (ur.), Gnidovčev simpozij v Rimu (str. 129–139). Celje: Mohorjeva družba.

Škulj, E. (ur.) (1989). Gnidovčev simpozij v Rimu. Celje: Mohorjeva družba.

Trajković, S., Nikolić, B., Kamberović, Ž. i Bajić, S. (2022). Razvoj rudarstva i metalurgije olova i cinka u rudniku „Trepča” – Stari Trg. Bakar, 47 (2), 11–30. https://doi.org/10.5937/bakar2202011T

Turk, A. (1989). Nadškof Dr. Janez F. Gnidovec škof skopske škofije. V: E. Škulj (ur.), Gnidovčev simpozij v Rimu (pp. 29–35). Celje: Mohorjeva družba.

Turk, A. (1992). Škof Janez Gnidovec. Celje: Mohorjeva družba.

Žutić, N. (1992). Rimokatoličke dijeceze u Kraljevini Jugoslaviji – Crkveno međudržavno razgraničenje i obrazovanje novih dijeceza. Istorija 20. veka, 10 (1–2), 73–82.

Žutić, N. (1997). Balkanska politika Vatikana i Rimokatoličke crkve između dva svetska rata. Теме, 20 (1–2), 119–133.

Žutić, N. (1999). Rimokatolička misija i klerikalizam na Kosovu i Metohiji u Kralјevini Jugoslaviji. Istorija 20. veka, 1–2, 105–113.

Žutić, N. (2000). Vatikan i Albanci: u prvoj polovini XX veka (do 1941). Beograd: Centar za savremenu istoriju jugoistočne Evrope.