Сан о објективности – мит једне професије!

Zoran B. Jevtović

doi:10.5937/zrffp44-6146

Zoran B. Jevtović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Odsek za žurnalistiku

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6146

Ključne reči: signification||, ||означавање, particularity||, ||партикуларност, objectivity||, ||објективност, ideological construct||, ||идеолошки конструкт, clientelistic journalism||, ||клијентелистичко новинарство,

Sažetak

Посматрајући стварност као скуп опажених чињеница, новинари су дајући им смисао одређивали и њихово значење у друштву. Сложена природа медијског исказа временом је есенцијализовала концепт објективности као темеља новинарске професије, претварајући догађаје, конфликте, процесе и личности у вести, извештаје, интервјуе и друге жанрове. Тако је вековима развијан мит о добром новинарству које промовише поштење, балансираност, фер плеј, једном речју – објективност. Међутим, глобализација и дигитална револуција, подржани корпоративним капиталом оголили су манипулативни контекст и идеолошки конструкт савремене медијске праксе која структурирање и дистрибуцију информација усмерава према интересима елита које управљају друштвом. У новом журнализму видљиво и невидљиво се стапају у убеђујући наратив, реконструисана слика омамљује критичку свест, док лексичка значења скривају хегемонизоване новинарске концепте. Између архаичне жеље да се јавности каже истина, уз пуно поштовање професионалних норми и клијентелистичког новинарства, које развија близак однос са оглашивачима и власницима медија шири се непремостиви јаз, који мења карактер новинарства широм планете.

Biografija autora

Zoran B. Jevtović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Odsek za žurnalistiku

катедра за новинарство, ванредни професор

Reference

Бодријар, Ж. (1991). Симулакруми и симулација. Нови Сад: ИП Светови.

Bentele, G. (1988). Wie objektiv können Journalisten sein. U Erbring, Luty & et al. (Ur.), Meddien ohne Moral. Variationen über Journalismus und Ethik. Berlin: Argon Verlag.

Burns, I. (2009). Razumjeti novinarstvo. Zagreb: Naklada medijska istraživanja.

Doll, H. D., & Bradley, B. E. (1974). „A Study of the Objectivity of Television News Reporting of the 1972 Presidential Campaign”. Central States Speech Journal, New York, 25.

Dower, J. W. (2000). Embracing Defeat; Japan in the Wake of World War II. New York: Norton.

Јевтовић, З. (2008). „Политички спектакл и јавно мњење”. Ц М – часопис за управљање комуникацијама, 3 (7), 5–25.

Luhmann, N. (2000). The reality of the mass media. Cambridge: Polity Press.

Хабермас, Ј. (2007). „Политичка комуникација у медијском друштву”. Ц М – часопис за управљање комуникацијама.

Хајдегер, М. (1982). Мишљење и певање. Београд: Нолит.

Хакет, Р. и Џао Ј. (2010). Одрживост демократије – новинарство и објективност. Београд: Клио.

Hertsgaard, M. (1988). On Bended Knee: The Press and the Reagan Presidency. New York: Schocken Books.

Маклуан, М. (1971). Познавање општила човекових продужетака. Београд: Просвета.

Маловић, С. (2005). Основе новинарства. Загреб: Голден маркетинг и Техничка књига.

Марковић, М. (1959). Правилно мишљење и правила мишљења. Београд: „Рад”.

Macdougal, C. D. (1963). Interpretative reporting. New York: The Macmillan Company.

Милетић, М. (2007). „Митови о медијима и савремене политичке митологије”. Ц М – часопис за управљање комуникацијама, 5.

Мерло-Понти, М. (2012). Видљиво и невидљиво. Нови Сад: Академска књига.

Плутарх, (1990). Питијски дијалози. Нови Сад: Матица српска.

Прајс, С. (2011). Изучавање медија. Београд: Клио.

Рељић, С. (2012). Промена карактера медија у савременом капитализму, узроци, актери, последице. Београд: Филозофски факултет.

Reich, W. (1981). Masovna psihologija fašizma. Beograd: Mladost.