Савремене дезинформације и њихова друштвено-безбедносна конотација

Slobodan M. Anđelković; Željko V. Lazić; Miraš S.  Milašinović

doi:10.5937/zrffp56-62277

Slobodan M. Anđelković Univerzitet „Union – Nikola Tesla“, Fakultet za međunarodnu politiku i bezbednost, Beograd https://orcid.org/0009-0008-8027-6002
Željko V. Lazić Akademija za nacionalnu bezbednost, Beograd https://orcid.org/0009-0009-2532-8188
Miraš S. Milašinović Univerzitet Singidunum, Fakultet za medije i komunikacije, Beograd https://orcid.org/0009-0003-1552-5184

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-62277

Ključne reči: дезинформација, друштвена стабилност, национална безбедност, хибридно ратовање, лажне вести, субверзија

Sažetak

Овај рад има за циљ да истражи комплексност савремених дезинформација у надасве специфичном тренутку, када се наука све мање вреднује као извор истине и у коме друштвене мреже преузимају примат у размени информација на глобалном нивоу, те њихов свеукупни утицај на друштвене и безбедносне процесе. Резултати указују да дезинформације углавном подстичу све дубљу поларизацију у друштву и могу да доведу до промене ставова грађана по важним друштвено-политичким питањима. Истраживање је спроведено на основу анализе садржаја релевантних докумената и савремених научних радова из ове области, као и анализе примера из праксе где се истиче случај лажних вести за време председничке кампање Доналда Трампа 2016. године. Дезинформације нису феномен модерног доба, али је њихова употреба данас попримила другачије размере и створила озбиљније последице у поређењу са ефектима из претходног периода. Оне се најчешће проналазе у служби хибридног ратовања, који се јавља и као последица ширих друштвено-политичких и економских разлога те данас постаје доминантан облик сукоба, инициран махом од стране развијених земаља. Убрзани технолошки развој, посебно у домену вештачке интелигенције, одговоран је за креирање лажног садржаја који постаје све уверљивији. Са друге стране, употреба алгоритама за препознавање интересовања корисника друштвених мрежа учинила је да се постојећа убеђења и ставови грађана додатно продубе и учврсте, што све заједно иде у прилог увећању учинка савремених дезинформација који оне имају на друштвену стабилност и националну безбедност.

Reference

Вранић, Б. (2024). Политичке идеологије: од истине до тираније. Београд: Клио.

Објектив. (2022, 11. март). Лажне информације шире се мрежама, Влада Србије демантује гласине о паници због горива у Србији (ФОТО). Објектив. Преузето 14. септембра 2025. са: https://objektiv.rs/vest/1020737/lazne-informacije-sire-semrezama-vlada-srbije-demantuje-glasine-o-panici-zbog-goriva-u-srbiji-foto

Роквић, В. (2020). Безбедност у доба пандемија. У: В. Ајзенхамер и Н. Вуковић (ур.), Човек, простор, технологија, идеје: међународна безбедност у трећој деценији (стр. 65–97). Београд: Институт за међународну политику и привреду.

Светска банка. (2025). БДП (текући амерички долари) – Србија. Преузето 14. септембра 2025. са: https://data.worldbank.org/indicator/NY.GDP.MKTP.CD?locations=RS

Сун Цу. (2008). Умеће ратовања. Београд: БИГЗ.

Ajzenhamer, V. i Rokvić, V. (2021). Kada publika postane sekuritizujući akter: promena bezbednosne paradigme u vreme pandemije COVID-19. Sociologija i prostor: časopis za istraživanje prostornoga i sociokulturnog razvoja, 59 (219), 55–87. https://doi.org/10.5673/sip.59.0.3

Bakir, V., & McStay, A. (2022). Optimising Emotions, Incubating Falsehoods: How to Protect the Global Civic Body from Disinformation and Misinformation. Cham: Palgrave Macmillan. https://doi.org/10.1007/978-3-031-13551-4

Bliss, N., Bradley, E., Garland, J., Menczer, F., Ruston, S. W., Starbird, K., & Wiggins, C. (2020). An agenda for disinformation research. arXiv preprint. Retrieved September 14, 2025, from: https://arxiv.org/abs/2012.08572

Cotroneo, D., Natella, R., & Orbinato, V. (2025). Elevating cyber threat intelligence against disinformation campaigns with LLM-based concept extraction and the FakeCTI dataset. arXiv preprint. Retrieved September 14, 2025, from: https://arxiv.org/abs/2505.03345

DataReportal. (2025). Digital 2025 July Global Statshot Report. Retrieved September 14, 2025, from: https://datareportal.com/reports/digital-2025-july-global-statshot

Estornell, A., Das, S., & Vorobeychik, Y. (2020). Deception through half-truths. Proceedings of the AAAI Conference on Artificial Intelligence, 34(06), 10110–10117.

Foucault, M. (1980). Power/Knowledge: Selected Interviews and Other Writings, 1972–1977 (C. Gordon, Ed.). New York: Pantheon Books.

Harris, K. R. (2025). Beyond belief: On disinformation and manipulation. Erkenntnis, 90, 483–503. https://doi.org/10.1007/s10670-023-00710-6

Hill, P. C. J. (2010). The BBC Monitoring Service: A Short Engineering History. Retrieved November 1, 2024, from: https://www.nonstopsystems.com/radio/pdf-hell/article-hell-bbcms-engr-hist.pdf

Joyce, H. (2021). Trans: When Ideology Meets Reality. London: Biteback Publishing.

Kanakia, H., Shenoy, G., & Shah, J. (2019). Cambridge Analytica: A case study. Indian Journal of Science and Technology, 12(29), 1–5.

Kuzminski, K. L., & Sylvester, T. (2025, December 11). Short supply: Identifying and addressing the root causes of declining propensity for military service. Center for a New American Security. https://www.cnas.org/publications/reports/short-supply

Lemmon, J. (2024). The weaponization of fiction and truth: Disinformation as hybrid warfare and its strategic use in the United States 2024 election. National Security and the Future, 25(2), 132–176.

Mac Erlaine, D. (2020). The culture of flat earth and its consequences. Journal of Science & Popular Culture, 3(2), 173–193.

Macintosh, L. D., White, W., & Hudson Vitale, C. (2023). Exposing deception: Establishing a taxonomic framework for disinformation in scientific discourse. arXiv preprint. Retrieved September 14, 2025, from: https://arxiv.org/abs/2304.09876

Mazurczyk, W., Lee, D., & Vlachos, A. (2024). Disinformation 2.0 in the age of AI: A cybersecurity perspective. Communications of the ACM, 67(3), 36–38. https://doi.org/10.1145/3571742

Meta Platforms, Inc. (2025). Form 10-K 2024. U.S. Securities and Exchange Commission. Retrieved September 14, 2025, from: https://www.sec.gov/Archives/edgar/data/1326801/000132680125000043/meta-12312024x10kars.htm

Murphy, B. J. (2024). In defense of disinformation. Journal of Homeland Security & Emergency Management, 21(3), 441–466. https://doi.org/10.1515/jhsem-2022-0045

Nickerson, R. S. (1998). Confirmation bias: A ubiquitous phenomenon in many guises. Review of General Psychology, 2(2), 175–220. https://doi.org/10.1037/1089-2680.2.2.175

Ognyanova, K., Lazer, D., Robertson, R. E., & Wilson, C. (2020). Misinformation in action: Fake news exposure is linked to lower trust in media, higher trust in government when your side is in power. Harvard Kennedy School Misinformation Review, 1(4). https://doi.org/10.37016/mr-2020-024

OECD. (2022). Building trust and reinforcing democracy: Preparing the ground for government action. OECD Public Governance Reviews, OECD Publishing. https://doi.org/10.1787/76972a4a-en

Pariser, E. (2011). The Filter Bubble: What the Internet Is Hiding from You. New York: Penguin Press.

Pranevičienė, B. (2011). Limiting of the right to privacy in the context of protection of national security. Jurisprudencija, 18 (4), 1609–1622.

Raven, B. H. (1993). The bases of power: Origins and recent developments. Journal of Social Issues, 49(4), 227–251.

Red Mountain Journal. (2021, January 3). The Truth Is the Truth. Retrieved September 14, 2025, from: https://redmountainjournal.com/the-truth-is-the-truth/

Rehman, I. (2019). Facebook–Cambridge Analytica data harvesting: What you need to know. Library Philosophy and Practice (e-journal), 2497. University of Nebraska–Lincoln. https://digitalcommons.unl.edu/libphilprac/2497

Reichborn-Kjennerud, E., & Cullen, P. (2022). What is Hybrid Warfare? Oslo: Norwegian Institute for International Affairs (NUPI).

Shoaib, M. R., Wang, Z., Ahvanoo, M. T., & Zhao, J. (2023). Deepfakes, disinformation, and misinformation in the era of advanced AI technology. arXiv preprint. Retrieved September 14, 2025, from: https://arxiv.org/abs/2305.12345

Simeunović, D. (1989). Političko nasilje. Beograd: Radnička štampa.

Stanar, D. (2021). War and post-truth: Moral equality of combatants and inculpable ignorance in just war theory. Theoria, 4, 111–122.

Tresch, T. S. (2008). Challenges in the recruitment of professional soldiers in Europe. Strategic Impact, 28, 76–86.

United Nations. (1945). Charter of the United Nations. Retrieved September 14, 2025, from: https://www.un.org/en/about-us/un-charter

Vjekopal, I., Pikujak, M., Srba, I., Moro, R., Macko, D., & Bijelikova, M. (2023). Disinformation capabilities of large language models. arXiv preprint. Retrieved September 14, 2025, from: https://arxiv.org/abs/2307.04567

Wither, J. K. (2014). Hybrid warfare: Understanding the new threat. Journal of Strategic Studies, 37(4), 512–536. https://www.jstor.org/stable/26326441

Zulian, I., & Haryanto, A. (2025). Trump, Musk, and Scavino in global political-economic disruption: From protectionism to corporate hegemony. Jurnal PIR: Power in International Relations, 10(2), 132–146.