Утицај коришћења дигиталних платформи у Србији на однос приватних пракси и јавног ангажмана у дигиталној јавној сфери

Dejana B. Nešić

doi:10.5937/zrffp56-63661

Dejana B. Nešić Univerzitet u Nišu, Inovacioni centar https://orcid.org/0000-0003-0075-2870

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-63661

Ključne reči: интернет сајтови, дигиталне платформе, умрежено друштво, платформско друштво, масовна самокомуникација, интерперсонална комуникација, јавне/приватне сврхе

Sažetak

У раду се анализира однос употребе дигиталних комуникационих платформи које су инхерентно више јавне (веб-странице) и више приватне (друштвене мреже). Посебно се поставља питање да ли, и колико, праксе аутономне комуникације на дигиталним платформама доприносе критичкој дебати и реализацији грађанског статуса, или су оне у већој мери рефлексија приватности, те потенцијално тривијализују јавну сферу. Циљ је испитати за које сврхе појединци користе дигиталне платформе, те описати и објаснити променљиву природу односа јавног и приватног домена у умреженом друштву и импликације ових пракси на ширу друштвену трансформацију. Емпиријски део заснован је на онлајн анкети, спроведеној путем Фејсбука и електронске поште, на узорку од 726 испитаника. Резултати показују: 1) да корисници у Србији најчешће користе интернет странице, а затим личне профиле на Фејсбуку и Инстаграму; 2) да је најчешће навођена сврха употребе „размена порука и комуникација”, док су најређе активности „дебатовање и изношење ставова” и „учешће у иницијативама”; 3) да је сврха „информисање” највише повезана са платформом Икс и блоговима, али и да је широко присутна на Фејсбуку. Резултати указују да приватне функције дигиталних комуникационих платформи преовлађују над јавним, што потврђује ограничени потенцијал друштвених медија да постану нови простори јавне сфере.

Reference

Ђелошевић, И. и Спасојевић, Б. (2023). Улога комуникације у процесу истраживања тржишта. Баштина, 33 (60), 247–265. https://doi.org/10.5937/bastina33-45045

Илчић, М. (2024). Друштвене мреже као канал комуникације у кризним ситуацијама. Баштина, 34 (62), 249–269. https://doi.org/10.5937/bastina34-47590

Нешић, Д. (2024). Приватност у доба интернета: Флексибилна граница приватног и јавног у процесу дигиталне комуникације. Ниш: Друштво економиста „Економика”.

Перић, Н. и Јевтовић, А. (2023). Парасоцијална комуникација на друштвеним мрежама: Студија случаја Новака Ђоковића и његових пратилаца. Баштина, 33 (61), 247–261. https://doi.org/10.5937/bastina33-46276

Употреба информационо-комуникационих технологија у Републици Србији. (2025). Београд: Републички завод за статистику. https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/Pdf/G202316018.pdf

Barberá, P., Jost, J. T., Nagler, J., Tucker, J. A., & Bonneau, R. (2015). Tweeting from left to right: Is online political communication more than an echo chamber?. Psychological Science, 26(10), 1–12. https://doi.org/10.1177/0956797615594620

Bouvier, G., & Cheng, L. (2019). Understanding the potential of Twitter for political activism. In: I. Chiluwa & G. Bouvier (Eds.), Activism, Campaigning and Political Discourse on Twitter (pp. 1–15). New York, NY: Nova Science Publisher.

Boyd, D., & Ellison, N. B. (2007). Social network sites: Definition, history, and scholarship. Journal of Computer-Mediated Communication, 13(1), 210–230. https://doi.org/10.1111/j.1083-6101.2007.00393.x

Castells, M. (2000). End of Millennium: The Information Age: Economy, Society and Culture (2nd ed., Vol. III). Oxford, UK: Blackwell.

Castells, M. (Ed.). (2004). The Network Society: A Cross-Cultural Perspective. Cheltenham, UK: Northampton.

Correa, T., Hinsley, A. W., & Gil de Zúñiga, H. (2010). Who interacts on the Web? The intersection of users’ personality and social media use. Computers in Human Behavior, 26, 247–253. https://doi.org/10.1016/j.chb.2009.09.003

Crnobrnja, S. (2014). Novi mediji i društvene mreže: Pojmovnik. Beograd: Centar za medije i komunikacije.

Gil de Zúñiga, H., Jung, N., & Valenzuela, S. (2012). Social media use for news and individuals’ social capital, civic engagement and political participation. Journal of Computer-Mediated Communication, 17(3), 319–336. https://doi.org/10.1111/j.1083-6101.2012.01574.x

Hermida, A. (2010). Twittering the news: The emergence of ambient journalism. Journalism Practice, 4(3), 297–308. https://doi.org/10.1080/17512781003640703

Hermida, A. (2014). Twitter as an ambient news network. In: K. Weller, A. Bruns, J. Burgess, M. Mahrt, & C. Puschmann (Eds.), Twitter and Society (pp. 359–372). Peter Lang. https://doi.org/10.3726/978-1-4539-1170-9

Hermida, A., Lewis, S. C., & Zamith, R. (2014). Sourcing the Arab Spring: A case study of Andy Carvin’s sources on Twitter during the Tunisian and Egyptian revolutions. Journal of Computer-Mediated Communication, 19(3), 479–499. https://doi.org/10.1111/jcc4.12074

Isin, E., & Ruppert, E. (2015). Being Digital Citizens. London: Rowman & Littlefield International.

Jenkins, H. (2006). Convergence Culture: Where Old and New Media Collide. New York: New York University Press.

Kastels, M. (2014). Moć komunikacija. Beograd: Clio.

Lange, P. (2008). Publicly private and privately public: Social networking on YouTube. Journal of Computer-Mediated Communication, 13, 361–380. https://doi.org/10.1111/j.1083-6101.2007.00400.x

Lotan, G., Graeff, E., Ananny, M., Gaffney, D. F., Pearce, I., & Boyd, D. (2011). The revolutions were tweeted: Information flows during the 2011 Tunisian and Egyptian revolutions. International Journal of Communication, 5, 1375–1405.

Milivojević, S. (2015). Mediji, ideologija i kultura. Beograd: Fabrika knjiga.

O’Sullivan, P., & Carr, C. (2017). Masspersonal communication: A model bridging the mass–interpersonal divide. New Media & Society, 20(3), 1–20. https://doi.org/10.1177/1461444816686104

Papacharissi, Z. (2002). The self online: The utility of personal home pages. Journal of Broadcasting & Electronic Media, 46(3), 346–368. https://doi.org/10.1207/s15506878jobem4603_3

Papacharissi, Z. (2010). A Private Sphere: Democracy in a Digital Age. Cambridge: Polity Press.

Pariser, E. (2011). The Filter Bubble: What the Internet Is Hiding from You. New York, NY: Penguin Press.

Petrović, D., & Bešić, M. (2017). Influence of online activism onto traditional models of political participation. Science Business Society, 2(2), 88–91.

Schulz, W. (1997). Changes of the mass media and the public sphere. Javnost – The Public, 4(2), 57–69. https://doi.org/10.1080/13183222.1997.11008646111

Splichal, S. (2018). Publicness–privateness: The liquefaction of “the great dichotomy”. Javnost – The Public, 25(1–2), 1–10. https://doi.org/10.1080/13183222.2018.1424004

Splichal, S., & Dahlgren, P. (2016). Journalism between de-professionalisation and democratisation. European Journal of Communication, 31(1), 5–18. https://doi.org/10.1177/0267323115614196

Škorić, M., Qinfeng, Z., Goh, D., & Pang, N. (2016). Social media and citizens’ engagement: A meta-analytic review. New Media & Society, 18(9), 1817–1839. https://doi.org/10.1177/1461444815616221

The Reuters Institute for Media Studies. (2022). Annual Report for 2022. https://reutersinstitute.politics.ox.ac.uk/digital-news-report/2022

Van Dijk, J. (2020). The Digital Divide. London: Polity Press.

Van Dijk, J., Poell, T., & De Waal, M. (2018). The Platform Society: Public Values in a Connective World. Oxford: Oxford University Press.

Weintraub, J. (1997). The theory and politics of the public/private distinction. In: J. A. Weintraub & K. Kumar (Eds.), Public and Private Thought and Practice (pp. 1–42). Chicago: University of Chicago Press.