О привредним приликама у долини Требишњице у античко доба

Gligor M Samardžić

doi:10.5937/zrffp44-6525

Gligor M Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6525

Sažetak

У раду се презентују подаци о привредним приликама у долини Требишњице и њеном ближем окружењу у античко доба. Писана изворна грађа и археолошки налази указују на основне гране привређивања у вријеме римске власти. Нађен је значајан број материјалних остатака који свједоче о привредним занимањима ондашњег становништа. Ова свједочанства имају изузетну историјску вриједност, јер поближе указују на привредне прилике на подручју источне Херцеговине у античко доба.

Кључне ријечи: земљорадња, сточарство, виноградарство, занати, долина Требишњице, источна Херцеговина

Biografija autora

Gligor M Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za istoriju, docent

Reference

Atanacković-Salčić, V. (1981). „Arheološka nalazišta na području Hutova blata”. Hercegovina, Mosta, 1, 11-26.

Atanacković-Salčić, V. (1981). „Kameni spomenici u arheološkoj zbirci na Humcu (Kataloški pregled)”. Naše starine, 257-284.

Bojanovski, I. (1962). „Arheološki spomenici u dolini Trebišnjice”. Naše starine, 8, 11-13.

Bojanovski, I. (1969). „Antička uljara na Mogorjelu i rekonstrukcija njenog torkulara”. Naše Starine, 12, 27-54.

Bojanovski, I. (1969). „Mogorjelo – rimsko Turres”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 24, 137-163.

Bojanovski, I. (1973). „Rimska cesta Narona–Leusinijum kao primjer saobraćajnog kontinuiteta”. Godišnjak ANUBiH, 8 (10), 137–187.

Bojanovski, I. (1977). „Rimski natpisi iz doline Trebišnjice”. Tribunia, 3, 67-98.

Bojanovski, I. (1983). „Trebinje - rimski Asamo (Asamum) sa kratkim osvrtom na ager kolonije Epidaura”. Tribunia, 7, 7-36.

Bojanovski, I. (1988). „Bosna i Hercegovina u antičko doba”. Djela ANUBIH, LXVI(6).

Wilkes, J.J. (1969). Dalmatia. London: University of Birmingham.

Zaninović, M. (1998). „Obrada kamena i kamenolomi u antici srednje Dalmacije”. Histria antiqua,3, 37-45.

Ilakovac, B. (1968). „Keramika iz antičkog broda potonulog kod Paklenih otoka”. Diadora, 4, 183-202.

Imamović, E. (1980). „Međašni natpisi na području rimske provincije Dalmacije”. Prilozi instituta za istoriju, Sarajevo, 16, 27-60.

Jagerrteufel, A. (1958). „Die statthalter der römischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian”. In: Schriften der Balkankommission Antiquarische Abteilung. Wien: Österreichische Akademie der Wissenschaften.

Kojić, Lj. (1960-61). „Nalazi fresaka iz grobnice na Paniku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 16, 185-187.

Kraljević, G. (1976). „Nalazi novca na Paniku u Dračevoj strani”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 29, 165-167.

Kraljević, G. (1978). „Antički novci u Zemaljskom muzeju pronađeni na području Gacka, Bileće i Trebinja”. Tribunia, 4, 155–158.

Neurath, O. (1957). Istorija antičke privrede. Beograd: Kultura.

Novak, G. (1948). „Pogled na prilike radnih slojeva u rimskoj provinciji Dalmaciji”. Historijski zbornik, 1, 129–152.

Odavić, Đ. (1975). „Antička naselja u Đivaru - rezultat dosadašnjih arheoloških istraživanja”. Tribunia, 1, 65-72.

Orlić, M. i Jurišić, M. (1987). „Zaštitno istraživanje antičkog brodoloma na Paklenim otocima”. Obavijesti, 19, 39-40.

Papazoglu, F. (1967). „Porijeklo i razvoj ilirske države”. Godišnjak ANUBiH, 3, 123–144.

Pašalić, E. (1959). „Rimsko naselje u Ilidži kod Sarajeva”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 10, 114-136.

Pašalić, E. (1967). „Problemi ekonomskog razvitka u unutrašnjosti rimske provincije Dalmacije”. U: Iliri u antičko doba. (str. 111-137). Sarajevo: Centar za balkanološka ispitivanja ANUBiH.

Pašalić, E. (1975). Osnovni motivi rimskih osvajanja naših krajeva. Sarajevo: Svjetlost.

Pašalić, E. (1975). Metodi rimske vladavine u našim krajevima. Sarajevo: Svjetlost.

Paškvalin, V. (1976). „Antički torkular u Bihovu kod Trebinja”. Glasnik Zemaljskog muzeja Sarajevo, 29, 289-293.

Paškvalin, V. (1977). „O staklu iz rimskog doba u ističnoj Hercegovini”. Tribunia, 3, 99-122.

Petrović, J. (1956). „Numizmatički izvještaj”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 11, 97-107.

Raknić, Ž. (1965). „Kultna slika Silvana s područja Liburna”. Diadora, 3, 85-90.

Rostowtzeff, M. (1926). The social and Economic Histori of the Hellenistic World I. Oxford.

Сергејевски, Д. (1934). „Римски споменици из Босне I”. Споменик СКА, 77, 1-28.

Sergejevski, D. (1938). „Rimski spomenici iz Bosne”. Spomenik, 88, 95-131.

Sergejevski, D. (1962). „Rimska cesta od Epidauruma do Anderbe”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 17, 73-105.

Sergejevski, D. (1962). „Rimska cesta Narona-Leusinium”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 17, 111-113.

Sergejevski, D. (1964). « Borne frontière romaine de Kosijerevo ». Archaelogica Iugoslavica, 5, 93-95.

Suić, M. (1957). „Novija arheološko-topografska istraživanaja antičkog Jadera”. Zbornik Instituta za historijske nauke u Zadru, 1957, 13-50.

Suić, M. (1976). Antički grad na istočnom Jadranu. Zagreb.

Suić, M. (1981). Zadar u starom vijeku. Zadar.

Sticotti, P. (1913). Die römische Stadt Doclea in Montenegro. Wien: Schriften der Balkankomision.

Цермановић-Кузмановић, А. (1971). „Облици и хронологија римског стакленог материјала из некрополе Муниципија S”. Жива антика, 1, 287-301.

Цермановић-Кузмановић, A., Велимировић, А., Жижић, О. и Срејовић, Д. (1975). Античка Дукља, некрополе. Цетиње.

Cermanović-Kuzmanović, A. (1991). Rimsko staklo. Beograd.

Čremošnik, I. (1971). „Prethodna istraživanja na rimskom lokalitetu na Paniku”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 25-26, 172-182.

Čremošnik, I. (1965). „Rimska vila u Višićima”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 20, 147.

Čremošnik, I. (1965). „Prvi tragovi kršćanstva na nalazima vile u Paniku”. Situla, 14-15, 243-247.

Čremošnik, I. (1976). „Rimsko naselje na Paniku kod Bileće”. Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, 29, 41-164.

Čremošnik, I. (1984). Mozaici zidno slikarstvo rimskog doba. Sarajevo.

Cambi, N. (1989). „Narona u odnosu prema Bosansko-hercegovačkom zaleđu u ranoj antici”. U: Zbornik referata međunarodnog simpozijuma „Bosna i Hercegovina u tokovima istorijskih i kulturnih kretanja u Jugoistočnoj Evropi” Sarajevo 6-7. (str. 39–56). Sarajevo.

Šačić, A. (2011). Antički epigrafski spomenici istočne Hercegovine. Sarajevo.

Škegro, A. (1991). „Antička ekonomika u Bosni i Hercegovini”. Godišnjak istoričara Bosne i Hercegovine, 29, 79-114.

Škegro, A. (1991). „Rimska žigosana opeka na području Bosne i Hercegovine”. U: B. Čović (Ur.), Zbornik radova posvećen akademiku A. Bencu (Pos. izdanja, k. XCV, k. 27) (str. 221-237). Sarajevo: ANUBiH.

Škegro, A. (1999). Gospodarstvo rimske provincije Dalmacije. Zagreb.