Дијагноза психопатије: зашто психијатар и психолог морају да познају етичке доктрине
Sažetak
Овај рад анализира проблем природе најтеже нозолошке психопатолошке дијагнозе - психопатије у свим њеним обележјима, од неуролошког и психолошког, до социјалног и политичког. У раду је анализирана аналогија : карактера друштва наспшрам карактера појединца. У другом делу рада обрађен је појам психопатије као опште "слике света" одређеног времена и заједнице, са посебним освртом на сурови финансијски дарвинизам и на српско друштво данас (2014.).
Закључак рада јесте да је немогуће дијагностификовати било коју психопатију као болест ако се у психијатријске и психолошке анализе не укључе анализе социолога, педагога, а посебно психолога морала и етичара. На крају, став аутора јесте да сваки психијатар и психолог који се срећу са психопатијом и суде о њој апсолутно морају да познају етичке доктрине (сврстане у деонтологију и утилитаризам), њихова супротстављања, као и све њихове последице.
Reference
Adler, A. (1961). Pratique et théorie de la psychologie individuelle comparée. Paris: Éditions Payot.
Berdiaiev, N. (1938). Les sources et le sens du communisme russe. Paris: Gallimard.
Diel, P. (1948). La Psychologie de la motivation. Presses Universitaires de France.
Foucault, M. (1961). L'Histoire de la folie à l'âge classique. Paris: éd. Poche.
Musil, R. L'Homme sans qualités. Paris: Édition Points.
de Montesquieu, C. (1949). L’esprit des Lois. Paris: Garnier Frères.
Twain, M. (2004). What is man. Free kindle book.
Tchakotine, S. (1961) Le Viol des Foules par la Propaganda politique. Paris: NRF, Gallimard.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293