Намјесништво и инфраструктурни развој

Gligor M Samardžić; Marijana Ž. Mlađenović

doi:10.5937/zrffp44-6973

Gligor M Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Marijana Ž. Mlađenović Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-6973

Sažetak

У раду се презентују подаци о намјесништву Публија Корнелија Долабеле (од 14. до 20. године н. е.) у провинцији Горњи Илирик/Далмацији. Наративни извори и значајан број епиграфских споменика свједоче о његовој дјелатности на овом подручју. Изузетна историјска вриједност ових свједочанстава огледа се у томе што омогућују потпунији увид у политичке и привредне прилике на Западном Балкану у периоду раног принципата.

Biografije autora

Gligor M Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za istoriju, docent

Marijana Ž. Mlađenović, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Filozofski fakultet

asistent

Reference

Prosopographia imperii romani saec. I. II. III. (1897/1898). Berolini (Berlin): edidit Elimar Klebs, apvd Georgivm Reaimervm.

Prosopographia imperii romani saec. I. II. III.(1998). Berolini-Novi Eboraci: editio altera, apvd Walter de Gruyter & Co.

Pseudo Scylacis Periplus, (1855). Geographi Graeci Minores. Paris: Vol. I, Ed. C. Müller.

Ptolemaei, C. (1883). Geographia. Paris: Ed. C. Müller und C.P. Fischer, Firmin Didot.

Velleius Paterculus, (1822). Historia Romana. Londini: J.C. H. Krause.

Тацит, К. (1970). Анали. Београд: Српска књижевна задруга (превод: Љ. Црепајац).

Corpus Inscriptionum Latinarum, (1873). Consilio et auctoritate Academiae litterarum regiae Borussicae editum. Berolini: Ed. Th. Mommsen, Voll. III.

Šašel, A. et J. (1963). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMXL et MCMLX repertae et editae sunt. Situla 5, Ljubljana, Narodni muzej.

Šašel, A. et J. (1978). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia Inter annos MCMLX et MCMLXX repertae et editae sunt. Situla 19, Ljubljana, Narodni muzej.

Šašel, A. et J.( 1986). Inscriptiones Latinae quae in Iugoslavia inter annos MCMII et MCMXL repertae et editae sunt. Situla, 25, Ljubljana, Narodni muzej.

Abramić, M. – Colgano, A. (1909): Untersuchungen in Norddalmatien. Wien: Jahreshefte des Österreichischen Archäologischen Institutes in Wien, 12, 32.

Bojanovski, I. (1974). Dolabelin sistem cesta u rimskoj provinciji Dalmaciji. Sarajevo: ANU BiH, Djela, XLVII, CBI 2.

Bulić, F. (1890). Prinosak k poviesti uredjenja granica medju raznim plemenima u Dalmaciji za rimsko doba. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosmi i Hercegovini, Sarajevo, god. II, sv. 4, 406–413

Bulić, F. (1902). L’iscrizione della “praefectura Phariaca Salonitana”, Bullettino di archeologia e storia dalmata XXV, Split, 3–29.

Wilkes, J. J. (1976). Boundary Stones in Roman Dalmatia I. Arheološki vestnik, Ljubljana, 25, 258–274

Glavičić, M. (2008). Epigrafska baština rimskodobnog Epidaura. Archaeologia Adriatica, Zadar, 11, 43–62.

Čače, S. (2003). Aserija u antičkim pisanim izvorima. Asseria, Zadar: Muzej antičkog stakla u Zadru, 1, 7-43.

Imamović, E. (1980). Međašni natpisi na području rimske provincije Dalmacije. Prilozi Instituta za istoriju, Sarajevo. XVI, br. 17, 27–59 br. 1–21+4 слична натписа.

Jagenteufel, A. (1958). Die Statthalter der römischen Provinz Dalmatia von Augustus bis Diokletian.

Lučić, J. (1966–1967). O nekim problemima najstarije dubrovačke povijesti. Historijski zbornik, god. XIX-XX, Zagreb: br. 1-4, 537–547.

Mesihović, S. (2010). Aevum Dolabellae – Dolabelino doba. Sarajevo: Centar za balkanološka ispitivanja, Akademija nauka i umjetnosti, knjiga XXXIX.

Mesihović, S. (2014). Rimski namjesnici Ilirika, Gornjeg Ilirika i Dalmacije. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu.

Marin, E. (1997). Ave Narona. Zagreb: Matica Hrvatska.

Marin, E. (2004а). Divo Augusto. Split : Arheološki muzej.

Marin, E. (2004б). Augusteum Narone, splitska siesta naronskih careva. Split : Arheološki muzej.

Marinović, A. (1959). Epigrafski spomenici o rimskom namjesniku Dolabelli u Cavtatu. Anali Historijskog instituta JAZU u Dubrovniku, Dubrovnik, 6-7, 121 – 128 + 2 sl.

Novak, G. (2004). Prošlost Dalmacije I, Od najstarijih vremena do Kandijskog rata. Split: (1944 i novo izd.) Slobodna Dalmacija.

Paulys–Wissowa, (1900), Real-Enzyclopädie der klassischen altertumswissenschaft. Stuttgart.

Rendić–Miočević, D. (1959). Cohors VI voluntariorum. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, Split, 61, 156 –158.

Rendić–Miočević, D. (1952). Druzov boravak u Dalmaciji, u svjetlu novog viškog natpisa. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, Split, 54, 41–50+Tbl. II.

Rendić–Miočević, D. (1962). P. Cornelius Dolabella, legatus pro pretore provinciae Dalmatiae, proconsul provincia Africae Proconsularis, Problèmes de chronologie. Acte des IV. Internationalen Kongresses für griechische und lateinische Epigraphik, Wien, 17, 338 – 347 + 1. tbl.

Rendić–Miočević, D. (1968). Novi Dolabelin “terminacijski” natpis iz okolice Jablanca. Vjesnik za arheologiju i historiju dalmatinsku, Split, III, 63 –73+1–3 tbl.

Smith, W. (1867). Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology. Boston: Little, Brown and Company.

Hirschfeld, O. (1885). Bericht über eine Reise in Dalmatien, Archäeologisch-epigraphische Mittheilungen aus Österreich-Ungarn,Wien, IX, 1 – 30.

Šašel Kos, M. (2005): The Pannonians in Appian vs Illyrike. Illyrica antiqua, FF press, Zagreb, 433– 439.

Wilkes, J. J. (1976). Boundary Stones in Roman Dalmatia I. The Inscriptions, Arheološki Vestnik ,

Zaninović, M. (1998). Neki aspekti Augustova kulta u Dalmaciji. Histria Antiqua, Pula, 4, 37–44.