Да ли категорији house припадају и велике (стамбене) зграде?

Branislava M. Dilparić

doi:10.5937/zrffp44-7057

Branislava M. Dilparić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp44-7057

Sažetak

У раду су представљени резултати испитивања чији је примарни циљ био да утврди да ли / потврди да територији категорије house, тј. денотационом подручју основног значења лексеме house, припадају и они грађевински објекти који се одликују већим / великим бројем засебних стамбених јединица и већим / великим бројем спратова, те да (ли) се, тиме, и овакви типови грађевина могу узимати у обзир приликом одабира „целине за разлагање” у испитивању меронимијског поља кућа и њени делови. Истраживање се заснивало на општим речницима енглеског језика, сликовним и архитектонско-грађевинским речницима, као и различитим неречничким изворима који за тему имају куће, зграде, грађевине и/или (само) нуде примере употребе лексеме house у релевантном значењу.

Reference

Bogutovac, A. (2008). Razvoj definicija pojmova astronomija, fizika i matematika u hrvatskim jednojezičnim rječnicima. Studia Lexicographica 2/1(2). Zagreb: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 51–75. Доступно на http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=163204 [нов. 2010].

Geeraerts, D. (2006). Words and Other Wonders: Papers on Lexical and Semantic Topics. Berlin: Mouton de Gruyter.

Geeraerts, D., Grondelaers, S. & Bakema, P. (1994). The Structure of Lexical Variation: Meaning, Naming, and Context. Berlin and New York: Mouton de Gruyter.

Гортан-Премк, Д. (1997). Полисемија и организација лексичког система у српскоме језику. Београд: Институт за српски језик САНУ.

Дилпарић, Б. (2014). Критеријуми за одређивање меронимије денотата ‘кућа’ у фази одабира и организације истраживачке грађе: проблеми и дилеме. Зборник радова Филозофског факултета XLIV/2. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, 335–369. DOI:10.5937/ZRFFP44-6420

Zgusta, L. (1971). Manual of Lexicography. Praha: Academia.

Lyons, Ј. (1977). Semantics I. Cambridge: Cambridge University Press.

Lyons, Ј. (1968). Introduction to Theoretical Semantics. Cambridge: Cambridge University Press.

Orna-Montisinos, C. (2010). Hyponymy Relations in Construction Textbooks: A Corpus-Based Analysis. In M. L. Gea-Valor, I. García-Izquierdo & M. J. Esteve (eds.) Linguistic and Translation Studies in Scientific Communication. Bern: Peter Lang AG, International Academic Publishers, 91–114.

Orna-Montisinos, C. (2011). Words and Patterns: Lexico-Grammatical Patterns and Semantic Relations in Domain-Specific Discourse. Revista Alicantina de Estudios Ingleses 24. RUA, Universitat d'Alacant, 213–233. Доступно на http://rua.ua.es/dspace/handle/10045/22604 [септ. 2012].

Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.

Srebačić, M. (2010). Leksičkosemantički odnosi imenica u Hrvatskome WordNetu s osvrtom na Langackerov model gradbe značenja. Zagreb: Filozofski fakultet, Odsjek za lingvistiku. Доступно на http://www.unizg.hr/rektorova/upload_2010/WN.doc [нов. 2010].

Šipka, D. (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska, Odeljenje za književnost i jezik.