Међународна заједница и косовско питање: међународна етичка перспектива

  • Mirjana S. Radojičić Univerzitet u Beogradu, Institut za filozofiju i društvenu teoriju
Ključne reči: international politics||, ||међународна политика, international ethics||, ||међународна етика, Serbia||, ||Србија, Kosovo and Metohija||, ||Косово и Метохија, European Union||, ||Европска Унија,

Sažetak


Предмет рада је однос Србије и Европске уније сагледан из међународно-етичке перспективе. У њему ауторка покушава да укаже на континуитет евро-америчке, интересима а не вредностима усмераване политике према овој некадашњој југословенској републици и њеном већинском народу. У централном делу рада она се бави ставом Европске уније према сложеном и вишедеценијском косметском питању, покушавајући да докаже да он као такав представља континуитет дводеценијског недоследног односа већег дела европских држава према српском државно-територијалном питању. Став који ауторка заступа јесте да је пристајањем на формирање и стабилизовање једне нове, на српској територији настале државе, Европска унија, заправо, преузела улогу медијума прекоокеанских настојања да се циљ сецесије Косова, проглашеног за простор од посебног америчког националног интереса и стога легитимног утицаја обави, у међународно-политичком смислу, што „безболније“. У закључном делу рада ауторка указује на могуће последице које би начин решавања овог важног регионалног државно-територијалног питања могао имати по стабилност Западног Балкана у ближој или даљој будућности.

Reference

Bussek, E. (2007). An Open Gate Towards the East, Belgrade: Clio.

Chossudovsky, M. (2003). The Globalization of Poverty and the New World Order. Pincourt: Center for Research on Globalization.

Cohn, M. (2000). “U.S./NATO Non-Humanitarian Armed Intervention in Yugoslavia Violated International Law”. Filozofski godišnjak, 13, pp. 325–342.

Hofbauer, H. (2010). „Kosovo is Amerikan”. Strategic Culture Foundation, 24. 8. 2010.

Конюхова, И. А. (2007). «Принцип государственного суверенитета в международном и конституционном праве». Международние правовие стандарти в конституционном праве, Москва: ИНИОН РАН и Росийская академия правосудия, pp. 9–39.

Lutovac, Z. (1994). CSCE and National Minority Rights with Special Emphasis on the FR Yugoslavia (unpublished master's thesis) Belgrade: FPN.

Nakarada, R. (2008). “European Answer to the European Problem”. Nova srpska politička misao, XVI (1–2), pp. 7–17.

Nakarada, R. (2009). Disintegration of Yugoslavia: Problems of Interpretation, Confrontation and Transition, Belgrade: Službeni glasnik.

Ponomareva, E. (2008). “Quasi-Statehood as an Instrument of Hegemony: the Kosovo Case”. Nova srpska politička misao, XV (1–2), pp. 105–120.

Radojičić, М. (2013). Interests and Morality in International Politics. The Case Study: Break-up/Disintegration of SFR Yugoslavia. Belgrade: Prosveta.

Rakic, V. (2010). “Moral Foundations of Europe in Upcoming World Order”. Srpska politička misao, XXIX (3), pp. 53–64.

Samardžić, S. (2009). “The Kosovo-Metohija Problem from the European Integrations Angle”. In Slobodan Samardžić (ed.), Serbia in the European Union Association Process, Belgrade: Službeni glasnik, pp. 193–238.

Stepić, M. (2005). “The Territorial and the Geopoliticial in the Serbian National Interest”. Nacionalni interes, 1, pp. 29–56.

Vetschera, H. (2007). “Cooperative Security—The Concept and its Application in South Eastern Europe”. In: Ernst Feldberbaуer, Predrag Jurekovic, Frederic Labarre (eds.) Approaching or Avoiding Cooperative Security?: The Western Balkans in the Aftermath of the Kosovo Settlement Proposal of the Riga Summit (pp. 48–60). Vienna: National Defence Academy.

Objavljeno
2015/07/01
Rubrika
Оригинални научни чланак