Биљешке о путној станици и насељу Vindenis на комуникацији  Naisus–Lisus (Један примјер из прве половине IV вијека)

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp45-8173

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8173

Ključne reči: Podujevo||, ||Подујево, Poljanice||, ||Пољанице, Glavnik||, ||Главник, frescoes||, ||фреске, mosaics||, ||мозаици, route Naisus-Lisus||, ||комуникација Naisus–Lisus, road station Vindenis||, ||путна станица Vindenis,

Sažetak

У раду се презентују подаци о проблемима убикације путне станице Vindenis на комуникацији Naisus (Ниш) – Lisus (Љеш), условљени различитим мишљењима истраживача. На поменутој траси пута, код села Главника (локалитет Пољанице), откривена је већа репрезентативна грађевина. Ријеч је о вили у којој су нађене просторије загријаване топлим ваздухом и луксузна одаја са подним мозаиком и представом Орфеја. На основу покретног археолошког материјала (новац Константина I и Констанција II), вријеме њеног подизања смјешта се у прву полoвину IV вијека.

Biografija autora

Gligor M. Samardžić, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

Katedra za istoriju, docent

Reference

Vulić, N. / Premerstein, V. (1900). Антички споменици у Србији. Споменик Српске академије наука и уметности XXXVIII, 15–58.

Dobruna-Salihu, E. (2011). Arhitektonski ostaci antičkih središta središnjeg dijela Dardanije (Kosova). Histria Antiqua 20, 2011, 279–292.

Јоцић, М. (1982): „Римски пут Naissus–Lissus у Горњој Мезији”. Нишки зборник 11, 71–78.

Kanitz, F. P. (1892). Römische Studien in Serbien I–II. Wien: In Commission bei F. Tempsky.

Мирковић, М. (1960). Римски пут Naissus–Scupi и станица Ad Fines. Živa antika 10, 249–257.

Петровић, В. (2006). „Римски пут Naissus–Lissus”. Лесковачки зборник XLVI, 17–38.

Петровић, В. (2007). Дарданија у римским итинерарима. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Samardžić, G. (2012). „Communication Routes and Settlements in Kosovo and Metohija in old Itineraries (from Antiquity to the Ottoman Period)”. У: Бранко Јовановић (ур.), Косово и Метохија 1912–2012. (стр. 651–672). Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.

Томовић, Г. (2007). Косово и Метохија на старим картама, до краја XVII века. У: А. Бачкалов (ур.) Археологија Косова и Метохије (стр. 47–59). Београд: Музеј у Приштини.

Fidanovski, S. (1985). „Poljanice, Glavnik, Podujevo – rimska nekropola”. Arheološki pregled 24, 100–103.

Fidanovski, S. (1986). Poljanice / Glavnik – kasnoantičko naselje. Arheološki pregled 25, 173.

Фидановски, С. (2007). Античко насљеђе Косова и Метохије. У: А. Бачкалов (ур.) Археологија Косова и Метохије, (95–118). Београд: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем).

Цермановић-Кузмановић, A. (1975). Југословенске земље на Птоломејевој карти. Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 11–26.

Čerškov, E. (1957). „Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu”. Glasnik Muzej Kosova i Metohije II, 65–86.

Čerškov, Е. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.

Шкриванић, Г. (1975). „Југословенске земље на Појтингеровој табли”. Monumenta cartographica Jugoslaviae I, 29–55.