Одељењски старешина у систему васпитног рада школе

  • Branko Jovanović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
  • Igor R. Đurić Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Ključne reči: education||, ||васпитање, cooperation||, ||сарадња, class collective||, ||одељењски колектив, students||, ||ученици, class teacher||, ||одељењски старешина,

Sažetak


У раду се објашњавају смисао, положај, улога и задаци одељењског старешине у систему васпитног рада савремене школе.
Аутори су, примењујући методу теоријске анализе и моделовања, подробније објаснио: најзначајније функције одељењског старешине као педагошког руководиоца; личност, компетенције и функције одељењског старешине; форме рада са ученицима; сарадњу са наставницима, стручним сарадницима и родитељима и услове ефективности рада одељењског старешине.
Аутори су одговарајућу пажњу у раду посветили разматрању најчешћих потешкоћа, проблема и слабости које одељењске старешине имају у реализацији васпитног рада са ученицима и сарадњи са другим субјектима васпитно-образовног рада у школи.
У раду се закључује да у систему васпитног рада савремене школе одељењски старешина има изузетно значајну улогу, сложене функције и бројне педагошке задатке. За квалитетнију реализацију педагошког рада одељењских старешина нужно је предузети низ систематских мера на плану интензивирања васпитног рада школе, оспособљавања и перманентног усавршавања одељењских старешина и побошљања статуса и компетенција наставничке професије.

Biografija autora

Branko Jovanović, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Katedra za pedagogiju, redovni profesor, dekan

Reference

Гордон, Т. (2001). Како бити успешан наставник. Београд: Креативни центар; Мост.

Илић, М., Николић, Р. и Јовановић, Б. (2006). Школска педагогија: уџбеник за студенте учитељских факултета. Ужице: Учитељски факултет; Филозофски факултет.

Јовановић, Б. (2005). Школа и васпитање. Београд: Едука.

Јовановић, Б. П. и Јелић, М. (2014). „Педагошка подршка ученицима у концепцији хуманистичке педагогије”. У: Радмила Николић (ур.), Настава и учење: савремени присутупи и перспективе (стр. 73–88). Ужице: Учитељски факултет.

Јовановић, Б. и Радојевић, Б. (2012). „Смисао, значај и реализација слободних ученичких активности у савременој школи”. У: С. Маринковић (Ур.), Настава и учење: циљеви, стандард, исходи (стр. 175–190). Ужице: Учитељски факултет.

Коджаспирова, Г. М. (2010). Педагогика: учеб. для студентов вузов, обучающихся по пед. специальностям. Москва: КноРус.

Колесникова, И. А. (2007). Коммуникативная деятельность педагога. Москва: Академия.

Крившенко, Л. П., Вайндорф-Сысоева, М. Е., и Юзефавичус, Т. А. (2005). Педагогика. (Л. П. Крившенко, ур.). Москва: Проспект.

Krnjajić, S. (2002). Socijalni odnosi i obrazovanje. Beograd; Vršac: Institut za pedagoška istraživanja; Viša škola za obrazovanje vaspitača.

Кукушин, В. С. (2002). Теория и методика воспитательной работы. Ростов-на- Дону: МарТ.

Malić, J. (1981). Razrednik u osnovnoj školi. Zagreb: Školska knjiga.

Николић, Р. и Јовановић, Б. (2013). „Субјекатска позиција ученика у концепцији хуманистичке наставе и васпитања”. У: Настава и учење: квалитет васпитно-образовног процеса (стр. 227–240). Ужице: Учитељски факултет у Ужицу.

Поткоњак, Н. (2014). Прави смисао и значај бављења циљевима и задацима васпитања. Београд: Српска академија образовања.

Селиванов, B. C. (2000). Основы общей педагогики: Теория и методика воспитания. Москва: Изд. центр «Академия».

Сластенин, В. А. (2003). Общая педагогика. Москва: Владос.

Станојловић, Б. Д. (2013). Основи педагошке дијагностике. Београд: Просветни преглед.

Stevanović, M., и Ajanović, D. (1997). Školska pedagogija. Varaždinske Toplice: Tonimir.

Степаненков, Н. К. (2007). Педагогика школы. Минск: Адукацыя і выхаванне.

Трнавац, Н. и Ђорђевић, Ј. (2013). Педагогија: уџбеник за наставнике. Београд: Научна КМД.

Objavljeno
2015/07/01
Rubrika
Оригинални научни чланак