Топоними с кореном *baz

Biljana V. Nikić

doi:10.5937/zrffp45-8528

Biljana V. Nikić Основна школа „Војвода Мишић”, Београд

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8528

Sažetak

У раду се разматра који топоними на Балканском полуострву у свом корену имају реч која означава биљку зову (прасловенски корен *baz). Користећи се етимолошким речницима и списком насеља Републике Србије, пронашли смо двадесет и три таква топонима. Анализом положаја ових места, закључено је да се она налазе готово искључиво у планинским пределима, у којима расте зова. Различите фонетске варијанте које постоје међу ексцерпираним топонимима етимолози различито тумаче. Становништво је на себи разумљив начин објашњавало претежно имена места која су значењски прозирнија (Бзенице, Базјаш, Зеница). У раду се оповргавају таква тумачења и потврђује се прасловенско порекло топонима. Велики број топонима назван по зови објашњава се тиме што је зова имала култно место у веровањима Старих Словена. У вези са тим је и широка примена зове у народној медицини. Са зовом је повезан и Тројан из народне приче „У цара Тројана козје уши” – зова открива тајну цареве наказности. У раду се разматра веза међу именима Трајан и Тројан, као и међу личностима два римска цара, демона Трајана и Триглава, словенског бога кога симболише зова.

Reference

Бјелетић, М., Влајић Поповић, Ј., Вучковић, М., Ђокић, М., Лома, А., Петровић, С. (2006). „Етимолошки речник српског језика, Свеска 2: БА–БД”. У: Лома, А. (Ур.), Етимолошки речник српског језика (свеска 2). Београд: Српска академија наука и уметности, Институт за српски језик САНУ.

Бјеловитић, М. (1968). Зеница и њена околина. Сарајево: Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине.

Васиљев, С. (1928). Словенска митологија. Србобран: Штампарија Ј. Радака. Преузето са <http://rastko.rs/antropologija/svasiljev-mitologija.html>.

Јарчевић, С. (1999). Историјске скривалице. Београд: ЗИПС.

Лупуловић, В., Крстић Ђ., Б. (1998). Манастир Базјаш (монографија). Темишвар: Савез Срба у Румунији. Преузето са <http://www.rastko.rs/rastko-ro/bazjas.htm>.

Николић, В. (1910). „Етнолошка грађа и расправе: из Лужнице и Нишаве”. У: Ердељановић, Ј. (Ур.), Српски етнолошки зборник (књига 16). Београд: Српска краљевска академија.

Орлић, Н. (2009). За спас древног Базјашa. Политика (20. септембар 2009). Преузето са <http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/Za-spas-drevnog-Bazjasha.sr.html>.

Панајотовић Г., Т. (1986). Адети. Живот и обичаји становништва пиротског краја. Пирот: Музеј Понишавља.

Панајотовић Г., Т. (2010). Речник пиротског говора. Пирот: Pi-press.

Скок, П. (1971). Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, Књига прва А – Ј. Загреб: Југославенска академија знаности и умјетности.

Скок, П. (1988). Етимологијски рјечник хрватскога или српскога језика, Књига друга К – пони. Загреб: Југославенска академија знаности и умјетности.

Туцаков, Ј. (1984). Лечење биљем. Београд: Издавачка радна организација Рад.

Ћирић В., Ј. (1975). Старост насеља горњег Понишавља и Лужнице. Пиротски зборник (књ. 7, стр. 19–34). Пирот: Новинско-издавачка установа „Слобода”.

Чајкановић, В. (1994). Речник српских народних веровања о биљкама, Сабрана дела из српске религије и митологије, књига четврта. Београд: СКЗ, БИГЗ, Просвета, Партенон М.А.М.