Тежње омладине ка интегрисању старе Србије у европски друштвени и културни утицајни круг пред Балканске ратове

Saša D. Stanojević

doi:10.5937/zrffp45-8615

Saša D. Stanojević Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-8615

Ključne reči: integration||, ||интеграција, Europe||, ||Европа, Balkan Wars||, ||балкански ратови, Old Serbia||, ||Стара Србија, social changes||, ||друштвене промене, youth||, ||омладина,

Sažetak

Рад се бави ангажовањем српске омладине у друштвеним променама смештеним у контекст критичних историјских догађаја који се односе на време пред ослобођење простора Старе Србије у Балканским ратовима. На основу извесних сведочанстава савременика и одабране историографске литературе анализиране су активности омладине с краја XIX и нарочито с почетка XX века, које указују на њен изразит и специфичан допринос културној еманципацији. Карактеристика новог времена је, уз национално-ослободилачку идеју, била и све већа отвореност према модерном европском друштву. Тако се, уз примарне политичке циљеве у којима се ангажована српска омладина природно нашла у истој равни са настојањима српске владе, важан задатак односио и на преусмерење наведене области из учмалости архаичне турске империје ка савременом европском друштвеном и културном кругу утицаја. Крајње пожртвована омладина, руковођена најискренијим убеђењима, била је елемент који је кроз различите активности испуњењу ове националне мисије дала нарочити импулс.

Reference

Bartulović, N. (1925). Od Revolucionarne Omladine do Orjune. Istorijat jugoslovenskog omladinskog pokreta. Split: Direktorium Orjune.

Боснић, О. (1913). Из великих дана: успомене на рат 1912. и 1913. године. Сарајево.

Војводић, В. (1968). „Уједињена омладина српска и припремање устанка на Балкану 1871–1872. године”. У: Ж. Милисавац (ур.), Уједињена омладина српска (стр. 305–315). Нови Сад: Матица српска; Историјски институт у Београду.

Војводић, М. (1999). Друштво Светог Саве: документи 1886–1891. Београд: Архив Србије; Друштво Светог Саве.

Војводић, М. (1995). Националне тежње и захтеви Србије у балканским ратовима. Историјски гласник, 1–2, 67–78.

Вулетић, В. (2006). „Српска култура на додирима цивилизација”. У: Љ. Суботић (ур.), Сусрет култура (стр. 43–49). Нови Сад: Филозофски факултет.

Јовановић, А. (ур.) (1937). Споменица двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије. Скопље: Одбор за прославу двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне Србије.

Лазаревић, М. (1929). Наши ратови за ослобођење и уједињење. Српско-турски рат 1912. године, књ. I–III, Београд: Српска књижевна задруга.

Марковић, М. (2001). Национално и социјално ослобођење Срба у деветнаестом веку. Летопис Матице српске, 467/3, 296–306.

Милојковић-Ђурић, Ј. (2007). „Учешће омладине у јавном мњењу уочи балканских ратова”. У: В. Стојанчевић (ур.), Први балкански рат 1912. године и крај Османског царства на Балкану (стр. 191–205). Београд: САНУ.

Миљковић, Е. Љ. (2013). „Крај ’најдужег века империје’: Османско царство уочи Првог балканског рата”. У: Александар Растовић (прир.), Први балкански рат 1912/1913. године: друштвени и цивилизацијски смисао (поводом стогодишњице ослобођења Старе Србије и Македоније 1912). Ниш: Филозофски факултет.

Недељковић, С. (2009). „’Душан Силни’ у Старој Србији”. Братство, 13, 313–316.

Петровић, М. Ф. (2006). „Србија и реформна акција великих сила на Косову и Метохији крајем 19. и почетком 20. века – Из архивске збирке Јована Јовановића Пижона”. У: С. Карамата, Ч. Оцић (ур.), Срби на Косову и у Метохији (стр. 139–147). Београд: САНУ.

Станојевић, С. (2012). „Битка код Мердара – почетне борбе за ослобођење Старе Србије у Првом балканском рату”. У: Бранко Јовановић, Урош Шуваковић (ур.), Косово и Метохија 1912–2012 (стр. 729–751). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Терзић, С. (2012). Стара Србија (XIX–XX век): драма једне цивилизације. Рашка, Косово и Метохија, Скопско-тетовска област. Нови Сад: Православна реч, Историјски институт у Београду.

Трговчевић, Љ. (2003). Планирана елита. О студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку. Београд: Историјски институт.

Hakov, DŽ. (2011). Istorija savremene Turske. (V. Virijević, prev.). Prizren: Centar za turkološka istraživanja Balkana.