Уметност речи Бранка Миљковића
Sažetak
Најмлађи песник српског неосимболизма, Бранко Миљковић је успоставио према познатом Елиотовом начелу, своју верзију националне песничке традиције и истовремено био отворен за ново, модерно, најавангардније. У својој поетици, у текстовима о поезији, залагао се за савршеност форми, као једном од важних елемената симболистичке поетике, а као песник и преводилац, био је окренут токовима модерне европске поезије песника симболизма, са изразитим слухом за родољубиву поезију. Бранко Миљковић је за предмет своје поезије одабрао песму саму, у којој је до спознаје доведена моћ поетске речи. Новина коју песник доноси, није у форми него у структури поезије. Та структура подразумева: усавршавање стиха, усавршавање изражајне моћи речи, усавршавање језика.
Reference
Андрејевић, Д. (2005). Српска поезија XX века. Београд: Просвета.
Бећковић, М. (2014). „На обичне речи више немам право”. Политика, Културни додатак, 1. фебруар 2014.
Јефтимијевић-Михајловић, М. (2011). Слика и идеја. Приштина Лепосавић: Институт за српску културу.
Јоковић, М. (2002). Онтолошки пејзаж постмодерног романа, Београд: Просвета.
Св. Јован Кронштатски (2011). У свету молитве. Превлака: Манастир Светог Архангела Михаила.
Милосављевић, П. (1968). Традиција и авангардизам. Нови Сад: Матица српска.
Милосављевић. П. (2009). Обнова логоцентризма. Ваљево: Књиготворница Логос, Јасен.
Микић, Р. Бранко Миљковић или Орфејев двојник. У: Миљковић, Б. (2005). Узалуд је будим (5–15). Београд: Политика, Народна књига.
Хамовић, Д. (2011). „Бранко Миљковић и национални симболи”. Политика, 10. фебруар 2011.
Хегел, Г.В.Ф. (1986). Естетика II, Београд: БИГЗ.
Џаџић, П. (1965). Бранко Миљковић или неукротива реч. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293