Перцепција брака, породице и родитељства студентске омладине у светлу религијске идентификације и верске толеранције: компаративна перспектива

  • Jasmina S. Petrović Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet
  • Dragana S. Stjepanović Zaharijevski Filofski fakultet u Nišu, Departman za sociologiju
Ključne reči: students||, ||студенти, Niš||, ||Ниш, Veliko Tarnovo||, ||Велико Трново, Bitola||, ||Битољ, Parenthood||, ||родитељство, family||, ||породица, marriage||, ||брак,

Sažetak


На подацима добијеним у оквиру истраживања Културна оријентација актера/студената, међуетнички односи, национални идентитет и култура мира на Балкану, изведеном на субкластер узорку студената универзитета у Нишу, Битољу и Великом Трнову, у компаративној перспективи тести-ра-на је општа претпоставка о истовременом присуству традиционалних и модерних ставова у поимању брака, породице, родитељства и родних односа. Такође, претпостављено је да постоји разлика у испољеним ставовима у поменутим областима међу студентима који се различито одређују према религији: убеђени верници и они који исказују мањи степен толеранције на верска учења чешће имају традиционална уверења о браку, породици и родним односима. Хипотезе су провераване кроз тестирање статистичких разлика у одговорима испитаника у групама формираним према религијској самоидентификацији и утврђеним ставовима о верским садржајима и сагледани у упоредној перспективи у три државе.
На нивоу општих налаза истраживања констатовано је да није могуће говорити о структурисаним вредносним моделима када је у питању однос студената према браку, породици, породичним и родним односима. Разлог томе треба тражити у чињеници да сфера партнерских и породичних веза, репродукција и родни режим спадају у веома значајне и осетљиве сфере бивствовања и процесе „дугог трајања”, тако да није за очекивати да друштвени, економски и културни развој нужно прати очекивана трансформација у овим областима живота. Стога и испитивана студентска популација није у потпуности хомогена у властитој перцепцији поменутих садржаја, при чему је значајан удео оних наклоњених традиционалним вредносним матрицама, стереотипима и предрасудама, које изнова репродукују патријархалне дискриминативне обрасце, упркос чињеници да је реч о младим и образованим људима. Увођењем у анализу религиозности, као незаобилазног маркера традиционалности тестирана је претпоставка о томе да религијска уверења студената „боје” њихов однос према испитиваним ставовима. Потврђено је да су религијска самоидентификација студената и чврстина њихових верских уверења предикатори ставова према браку, породици и родитељству: студенти који се изјашњавају као убеђени верници, као и они који исказују нижи степен верске толерантности према другим верама имају традиционалнија уверења. 

Biografija autora

Jasmina S. Petrović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet
Departman za sociologiju, vanredni profesor

Reference

Blagojević, M. (2003). „Promena vrednosti i rodni režim u zemljama u ’tranziciji’: komparativna perspektiva”. U Lj. Baćević i dr. (prir.), Promene vrednosti i tranzicija u Srbiji: pogled u budućnost. Beograd: Fridrich Ebert Stifung, IDN.

Blagojević, M. (2009b). „Revitalizacija religije i religioznosti u Srbiji: stvarnost ili mit”. Filozofija i društvo, 38 (2), 97–117.

Blagojević, M. (2009a). „O sociološkim kriterijumima religioznosti: Koliko ima (pravoslavnih) vernika danas?” Filozofija i društvo, 37 (1), 9–36.

Gavrilovic, D. (2013). Doba upotrebe: Religija i moral u savremenoj Srbiji. Niš: Filozofski fakultet.

Giddens, A. (1992). The Transformation of Intimacy (Sexuality, Love & Eroticism in Modern Societies). Stanford: Stanford University Press.

Golubović Z., I. Spasić, Pavićević Đ. (ur.) (2003). Politika i svakodnevni život – Srbija 1999–2002. Beograd: Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Inglehart, R., Wayne, E. B. (2000) Modernization, Cultural Change, and the Persistence of Tradicional Values. American Sociological Review, 65 (1), 19–51.

Inglehart, R. Welzel, C. (2010) Changing Mass Priorities: The Link between Modernization and Democracy. Perspectives on politics, (2), 551–567.

Ivanov, J. (2009). Profil rodnih odnosa na Kosovu i Metohiji: između “poželjnog” i stvarnog. Godišnjak za sociologiju 5(5), 155–169.

Milić, A. (2001). Sociologija porodice. Beograd: Čigoja štampa.

Milić, A. i dr. (2010) Vreme porodica. Sociološka studija o porodičnoj transformaciji u savremenoj Srbiji. Beograd: ISI FF, Čigoja štampa.

Minić, D. (2004). „Nacija i pol u patriotskom spotu BK televizije”. Genero – posebno izdanje: Žene i mediji, 49–57.

Pavićević, V. (1980). Sociologija religije sa elementima filozofije religije. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod.

Petrovic J., Suvakovic U. (2012). Social Goals and Values of Belgrade University Students. Вестник РУДН, серия Социология, 1, 90–102.

Petrović, J. (2014). Između tradicionalnog nasleđa i težnje ka modernim obrascima života: brak, porodica i porodični odnosi Roma u Srbiji. U V. Sokolovska (prir.), Društveni i kulturni potencijali Roma u Srbiji (str. 29–53). Novi Sad: Filozofski fakultet.

Петровић, Ј. (2014). „Основне информације о узорку, инструменту и теренској реализацији емпиријског истраживања ’Културна оријентација актера/студената, међуетнички односи, национални идентитет и култура мира на Балкану’”. У Д. Захаријевски, Г. Ђорић, Г. Стојић (прир.), Културне оријентације студената и култура мира на Балкану (стр. 11–16). Ниш: Филозофски факултет.

Петровић, Ј., Шуваковић, У. (2013). Религиозност, конфесионална дистанца и место верске припадности у структури идентитета студената Универзитета у Косовској Митровици. У З. Милошевић, Ж. Ђурић (прир.), Национални идентитет и религија (стр. 245–263). Београд: Институт за политичке студије.

Sekulić, D., Šporer, Ž. (2006). „Religioznost kao prediktor vrijednosnih orijentacija”. Revija za sociologiju, 37 (1-2), 1–19.

Zaharijevski, D. (2005) Sociologija porodice kao društvena nauka i porodična stvarnost. Niš: MB grafika.

Zaharijevski D., Gavrilović, D. (2010). „Identiteti i porodične vrednosne orijentacije na Balkanu”. Sociologija 52 (1), 23–40.

Zaharijevski, D. i Petrović, J. (2009). „Porodične vrednosne matrice u zavisnosti od konfesionalne i nacionalne pripadnosti”. U Ljubiša Mitrović, Dragana Stjepanović-Zaharijevski i Danijela Gavrilović (prir.), Međuetnički odnosi identiteti i kultura mira na Balkanu, (str. 73–90). Niš: Centar za sociološka istraživanja Filozofskог fakultetа Univerziteta u Nišu.

Zaharijevski, D., Petrović, J. (2010). „Rodna ravnopravnost i održivi razvoj”. U Uroš Šuvaković (ur.), Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima, knj. 4. (str. 357-378). Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet Univerziteta u Prištini.

Zaharijevski, D., Petrović J. (2014). „Percepcija braka, porodice i roditeljstva studentske omladine u svetlu drmografskih i socijalnih determinanti”. U D. Zaharijevski, G. Đorić, G. Stojić (ur.), Kulturne orijentacije studenata i kultura mira na Balkanu (str. 217–231). Niš: Centar za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu.

Objavljeno
2015/12/02
Rubrika
Оригинални научни чланак