Историјски приступ савременим схватањима школе у глобализацији

  • Jasna Lj. Parlić Božović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Ključne reči: school||, ||школа, multiculturalism||, ||мултикултурализам, democracy||, ||демократија, understanding||, ||разумевање, Globalization||, ||глобализација, Interculturality||, ||интеркултуралност,

Sažetak


Због његове комплексности и контрадикција у савременим мултикултуралним друштвима, многа питања остају отворена питања. Да бисмо разумели друштвену разноликост која је писмено социјалну дисцрепанциит није могуће пронаћи једноставан и свеприсутну формулу. У паралелни процеси глобализације и мултикултурализма погоршало кризу савремености, што је пре свега криза културе, што заузврат је, пре свега, мултикултурно образовање је био одговор на модел асимилације која је примењена на монокултуралног образовања. Монокултурна о образовању био етноцентричан, углавном пожељан у истом контексту, хомогена калуп у очекивању да ће бити прилагођена разликама нестане током времена. Мултикултурно образовање и критичко иза овог модела по развоју осетљивост на цоол.Ит залаже за признавање и остваривање посебних права за мањинске групе у којима исти је одбијен. Такође је позива на промене наставног плана и програма који ће бити инклузивни, у смислу да поштовани хетерогенос.Ховевер, постоје и оне присталице мултикултурализма, залагање за посебну програмде и посебним епистемологије за сваку групу која доприноси сегрегације и јачања нових облика етхноцентрисм.Цритицс указују на то да мултикултурално образовање се најчешће односе на непокретности и прекомерне истуреност културног дифференцес.Тхе концепта интеркултуралног образовања је производ европске друштвене теорије и покушати да одговори на ове критике кроз нову, динамичну димензију. Интеркултурално образовање има за циљ не само за информисање о различитости, али да се те разлике у ставовима. Свест о историји, достигнућима и начином живота различитих група је полазна тачка, али је суштина интеркултуралног образовања у сљедећем интеракцију и комуникацију између различитих култура и откривањем њихових сличности, да су елементи повезани. Знање о различитости заснива на искуству другачије. Овај приступ није одвојен пут, јер није усмерена само на одређене групе, а не водећи рачуна о потребама одређене категорије вец све покрива. Припадници свих група, очекује се да омогуће својим културни идентитет да се очува, и да ће отворити могућност за проналажење новог културног синтезу. Таква интеркултурна комуникација може довести до неспоразума и сукоба у којима дијалог не одвијају аутоматски, и где је тешко дефинисати универзални механизам решавања спора јер је културно условљен. Међутим, са развојем компетенција, као вештину интеркултуралнде стварних интеракције способности и критички и аналитички размишљања своју културу и друге културе, то ће и даље бити динамички аспект резултатима бољем разумијевању и сарадњи.

Biografija autora

Jasna Lj. Parlić Božović, Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet
Katedra za pedagogiju, vanredni profesor
Objavljeno
2015/12/02
Rubrika
Прегледни чланак