Неке карактеристикe типичне куће према изворним говорницима енглеског и српског језика

Sažetak

У раду су представљени резултати једне од две организоване анкете са изворним говорницима енглеског и изворним говорницима српског језика чији је заједнички циљ био да осликају боље кандидате за улогу „целине за разлагање” у контрастивном испитивању лексичког поља кућа и њени делови из два поменута језика. Примарни циљ овде представљене анкете пак био је да издвоји и датој слици придружи (тек) неке од атрибута које, према мишљењу већине испитаника, одликују најбољег представника категорије кућа: облике и кључне материјале од којих су главни структурни елементи ове грађевине (темељи, зидови, кров) направљени, минималне чиниоце њеног просторног састава и њихове функције, границе њеног простирања по вертикали, типове њених системских делова, њен статус и позицију у односу на објекте у непосредном окружењу, број и тип(ове) домаћинст(а)ва који у њој живи / живе итд.
Такође, узевши у обзир да су структуру испитаника чиниле особе које потичу из различитих културних окружења (као фактора који знатно утиче на формирање менталне представе типичног узорка (и) посматране категорије), овим истраживањем покушано је да се утврди и које се то сличности и разлике испољавају између „енглеске” и „српске” типичне куће, тј. издвојених карактеристика прототипа куће од стране већине испитиваних припадника англоамеричке, с једне, и српске културе, с друге стране.
Међутим, судећи искључиво према посматраним, те издвојеним карактеристикама у овој анкети, студија закључује да две поменуте културе ипак нису толико удаљене колико се у први мах то може учинити. Јер, добијене слике прототипа куће приказују, у ствари, подоста сличан призор којег чини индивидуална (слободностојећа) кућа са двориштем (и оградом) у којој живи једна породица; кућа правоугаоног облика која има коси, двоводни кров из ког (још увек) израња димњак; кућа саграђена од чврстих материјала (темељи од бетона, зидови од цигле, кров прекривен црепом); кућа са вишеструко издељеним унутрашњим простором организованим на два надземна нивоа у чијем језгру се налазе кухиња, соба, предсобље и купатило; кућа која има струју, воду, канализацију и телефон, а нема интерфон, аларм нити видео надзор; кућa која је (још увек) главна зграда на имању и уз коју још најмање стоји гаража. Разлике које се међу посматраним сликама такође јављају су, с друге стране, малобројне, а чине их интерфон и систем централног грејања који су приказани само на енглеској слици, те подрум и „читав” (први) спрат који су јасније нацртани на српској слици (први елемент) или пак на енглеској слици (други елемент).
Речена обележја прототипа категорије кућа, као и низ посредно изведених елемената ове куће, чине уједно и основу нацрта целине која ће се у поменутом контрастивном истраживању разлагати на своје делове. Али, имајући у виду да су многи детаљи овог нацрта и даље поприлично магловити, пре самог процеса разлагања дате целине неопходно је да се њена слика и додатно изоштри — што ће, донекле, учинити још једна група „мешовитих” испитаника, учесника друге поменуте анкете.