Вредносна очекивања ученика гимназија при избору факултета
Sažetak
У психолошкој литератури је доста простора посвећено професионалном опредељењу ученика, при чему је углавном испитивана улога школе, вршњака, родитеља, материјалних и социјалних чинилаца, а мање улога особина личности, циљева, очекивања, личних и друштвених вредности.
У овом раду пажња је усмерена на преференцију личних и друштвених вредности које смо дефинисали као одређене циљеве који су значајни у контексту избора факултета, а тиме и будућег занимања. Коришћене су две листе циљева - 18 личних и 18 друштвених, које су примењене на узорку од 497 матураната, при чему је узорак чинило 37,4% младића и 62,6% девојака. Испитивање је спроведено на терену, крајем школске 2014/2015.године, у стандардним школским условима. Преференцију и степен важности циљева испитаници су изражавали давањем само једног одговора за сваку личну и друштвену вредност на 5-о степеној скали Ликертовог типа, што је омогућило да се у статистичкој обради података примене методе дескриптивне статистике, корелационе и дискриминативне анализе.
Резултати истраживања показују да постоје значајне разлике у преференцији појединих циљева, као и повезаност важности циљева са очекивањима да буду остварени преко избора факултета и будућег занимања. Такође, постоји повезаност између степена жељености бављења преферираним занимањем и степена очекивања да се преко тог занимања циљеви могу остварити. Такође, показано је да постоје значајне разлике у степену прихватања појединих циљева као вредности, при чему се већа важност придаје личним него друштвеним вредностима, што потврђује оправданост полазног става аутора да треба одвојено испитивати личне и друштвене вредности, јер имају различит значај за професионално опредељење младих.
Reference
Brančić, B. (1986). Psihološke teorije izbora zanimanja. Beograd: Naučna knjiga.
Havelka, N. (1994). Vrednosne orijentacije učenika i njihova očekivanja od budućeg zanimanja. Psihološka istraživanja, 7, 89–126.
Inglehart, R. (1977). The Silent Revolution. Princeton: Princeton University Press.
Kuzmanović, B. (1990). Procena relativnog značaja društvenih ciljeva.U N. Havelka (ur.), Efekti osnovnog školovanja (pp. 215–234). Beograd: Institut za psihologiju.
Kuzmanović, B. (1995). Preferencije društvenih ciljeva. Psihološka istraživanja, 7: 49–69.
Kuzmanović, B. i Petrović, N. (2007). Struktura preferencija ličnih i društvenih ciljeva srednjoškolaca. Psihologija, 40, 567–585.
Kuzmanović, B. i Petrović, N. (2010). Ciljevi i očekivanja kao činioci stavova prema političkim strankama. Sociološki pregled, 44, 453–470.
Kuzmanović, B. i Petrović, N. (2013). Lični i društveni ciljevi studenata u kontekstu njihovog profesionalnog usmerenja. Andragoške studije, 1, 49 – 72.
Pajević, D. (2006) Psihologija rada. Beograd: Liber.
Petrović, N. (1996). Važnost ličnih i društvenih ciljeva i odnos prema političkim strankama(Diplomski rad). Beograd: Filozofski fakultet.
Petrović, N. i Kuzmanović B. (2010). Vrednosti i očekivanja kao činioci izbornog opredeljenja. Srpska politička misao, 17, 175–194.
Petrović, N. i Kuzmanović, B. (2012). Ciljevi i očekivanja kao prediktori subjektivnog odnosa prema dvema suparničkim strankama. Srpska politička misao, 35, 65–87.
Rokeach, M. (1973). The Nature of Human Values. New York: Free Press.
Schwartz, S. H. and Bilsky, W. (1987). Toward a Psychological Structure of Human Values. Journal of Personality and Social Psychology, 53, 550–562.
Schwartz, S. H. and Bilsky, W. (1990). Toward a Psychological Structure of Human Values: Extensions and Cross-Cultural Replications. Journal of Person. and Soc. Psych., 58, 878–891.
Vroom, V. (1964). Work and Motivation. New York: Wiley.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293