Парцелација као стилска доминанта у роману Нигдина Светлане Велмар Јанковић

Milica P. Mimović

doi:10.5937/zrffp45-9889

Milica P. Mimović Univerzitet u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp45-9889

Sažetak

Предмет овог рада биће парцелација као стилска доминанта у роману „Нигдина“ Светлане Велмар Јанковић и као средство експресије, које је надређено у односу на остале језичке поступке. У вези са циљем синтаксичко-стилистичке анализе у раду, пронађене примере смо поделили на основу њихових синтаксичких функција.

Reference

Бал, M. (2000). Наратологија. Београд.

Вуковић, Н.( 2000). Путеви стилистичке идеје. Подгорица-Никшић: Јасен.

Јовановић, Ј.(2013). Лингвистички и стилистички аспекти проучавања реченице. Београд: Јасен.

Ковачевић, М (1995). Карактеристични језички поступци у оформљењу синтаксостилема, у: Међународни састанак слависта у Вукове дане, XXIII/2(19-33). Београд: МСЦ.

Ковачевић, М. (1998). Синтакса сложене реченице у српском језику. Београд: Друштво „Рашка школа“,.

Ковачевић, М. (2000). Стилистика и граматика стилских фигура. Крагујевац: Кантакузин.

Лешић, З. (1987). Језик и књижевно дјело. Сарајево: Свјетлост, OOУР Завод за уџбенике и наставна средства.

Прањић, К. (1985). K. Језик и књижевно дјело. Београд: Нова Просвета.

Радовановић, М. (1990). Списи из синтаксе и семантике, Сремски Карловци – Нови Сад: ИК Зорана Стојановића.

Русимовић, З. (2011). Парцелација зависне реченице у романима „Успон и пад Паркинсонове болести“ С. Басаре и „Топ је био врео“ В. Кецманивића, у: М. Ковачевић (ред.), Српски језик, књижевност, уметност, књ. I, Књижевни (стандардни) језик и јeзик књижевности (139-147). Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Симић, Р. (2001). Општа стилистика, Београд – Никшић: Јасен.

Суботић, Љ. (1994). Парцелација реченице у језику српских писаца 19. века, у: Зборнику матице српске за филологију и лингвистику, XXXVII (597-603). Нови Сад.