О ПРАВНОЈ ПРИРОДИ ПРЕАМБУЛЕ УСТАВА
Sažetak
Мада одликује структуру претежнијег броја устава, преамбула је дуго времена била на маргини интересовања правне науке. Кључни разлог зашто је то тако јесте чињеница да још увек није потпуно разјашњена правна природа преамбуле. Одредити њену правну природу јесте изразито деликатан задатак, јер је преамбула устава феномен који се налази на раскрсници између политике и права. Када је реч о преамбулама чије правно дејство сам устав не одређује, а таквих је претежнији број, у теорији су се искристалисала три начина размишљања о њиховој правној природи. Према првом гледишту, преамбула је свечана политичка декларација и својеврсни увод у нормативни део устава, због чега јој недостаје оперативна правна вредност. Друго гледиште преамбули приписује ограничени правни значај и то само као помоћном средству за тумачење нејасних уставних норми, будући да их смешта у одговарајући друштвено- политички контекст. Сагласно трећем гледишту, преамбула је интегрални део устава и њено правно дејство је изједначено са нормативним делом устава. Аутор указује на то да се треба клонити начелних ставова, а поготово крајности, приликом доношења закључака на овом пољу, јер правна природа преамбуле првенствено зависи од њене садржине.
Reference
Bačić, A. (2013). Konstitucionalizam, historizam i postmodernizam. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu. 50(1). 1-15.
Beinoravičius, D., Mesonis, G., Vainiutė, M. (2015). The role and place of the preamble in Lithuanian constitutional regulation. Baltic Journal of Law & Politics. 8(2). 136–158.
Cannon, R. (1995). Matters of Irish Constitutional Debate: Originalism, Democracy and Natural Law. Irish Student Law Review. 5. 22-38.
Chang, W-C., Law, D. (2018). Constitutional Dissonance in China. U: Jacobsohn, G., Schor, M. (eds.). Comparative Constitutional Theory. Chelthenam UK, Northampton USA: Edward Elgar Publishing.
Duguit, L. (2007). Manuel de droit constitutionnel. Paris: LGDJ.
Esmein, A. (1921). Éléments de droit constitutionnel français et compare. Tome premier. Paris: L. Larose & L. Tenin.
Фира, A. (2002). Енциклопедија уставног права бивших југословенских земаља. Том IV Уставно право Босне и Херцеговине. Нови Сад: Српска академија наука и уметности – Агенција „Мир“.
Frosini, J. (2017). Constitutional Preambles: More than just a narration of history. University of Illinois Law Review. 2. 603-628.
Frosini, J. (2012). Constitutional Preambles at a Crossroads between Politics and Law. Santarcangelo di Romagna: Maggioli Editore.
Ginsburg, T., Foti, N., Rockmore, D. (2014). “We the Peoples”: The Global Origins of Constitutional Preambles. George Washington International Law Review. 46. 101-136.
Granger, M-P. (2011). The Preamble(s) of the French constitution: Content, status, uses and amendment. Acta Juridica Hungarica. 52(1). 1–18.
Haberle, P. (2002). Ustavna država. Zagreb: Politička kultura.
Habib, A. (2016). Primacy and efficacy of preamble propositions in India and Bangladesh. International Journal of Law and Management. 6. 660-672.
Haimbaugh, G. (1974). Was it France’s Marbury v. Madison? Ohio State Law Journal. 35. 910-926.
Himmelfarb, D. (1991-1992). The Preamble in Constitutional Interpretation. 2 Seton Hall Constitutional Law Journal. 127. 160-166, 193-201.
Hughes, A. (2014). Human dignity and fundamental rights in South Africa and Ireland. Pretoria: Pretoria University Law Press.
Јовичић, J. (1977). О уставу. Београд: Савремена администрација.
Келзен, Х. (2010). Општа теорија права и државе. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Кутлешић, В. (2010). Преамбуле устава – упоредна студија 194 важећа устава. Анали Правног факултета у Београду. 2. 60-76.
Law, D. (2016). Constitutional Archetypes. Texas Law Review. 95(2). 153-243.
Марковић, Р. (2015). Уставно право. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Микић, В. (2014). Функције преамбула савремених устава. Правни записи. 2. 432-447.
Narits, R. (2002). The Republic of Estonia Constitution on the Concept and Value of Law. Juridica International. VII. 10-16.
Orgad, L. (2010). The preamble in constitutional interpretation. International Journal of Constitutional Law. 8(4). 714-738.
Орловић, С. (2019). Уставно право. Нови Сад: Правни факултет Универзитета у Новом Саду.
Pactet, P., Mélin-Soucramanien, F. (2009). Droit constitutionnel, Paris: LGDJ.
Петров, В., Станић, М. (2019). Религијски елементи у преамбулама устава са посебним освртом на европске земље. У: Чоловић, В., и др. (ур.). Државно – црквено право кроз векове, Београд – Будва: Институт за упоредно право. 341-356.
Rautenbach, I.M. Constutional Law. Durban: LexisNexis.
Roach, K. (2001). The Uses and Audiences of Preambles in Legislation. McGill Law Journal. 47. 129-159.
Rousseau, D. (2006). Droit du contentieux constitutionnel. Paris: LGDJ.
Симовић, Д. (2019). Правни домашај преамбуле устава у уставном систему Босне и Херцеговине. У: Лукић, Р. (ур.). Право и вриједности. Источно Сарајево: Правни факултет. 93–109.
Симовић, Д., Петров, В. (2018). Уставно право. Београд: Криминалистичко-полицијски универзитет.
Simović, D. (2017). Ustavna rigidnost i aporije revizione vlasti u Republici Srbiji. U: Šarčević, E., Simović, D. (ur.). Reviziona vlast u Srbiji. Sarajevo: Fondacija Centar za javno pravo. 63-89.
Станић, М. (2019). Носилац суверености у уставним преамбулама. Архив за правне и друштвене науке, 1-2. 123-142.
Стојановић, Д. (2007). Уставно право. Ниш: Свен.
Trnka, K. (2006). Ustavno pravo. Sarajevo: Fakultet za javnu upravu.
Vedel, G. (2002). Manuel élémentaire de droit constitutionnel. Paris: Dalloz.
Voermans, W., Stremler, M., Cliteur, P. (2017). Constitutional Preambles: A Comparative Analysis. Chelthenam UK, Northampton USA: Edward Elgar Publishing.
Vukas, B. (2013). Pravnopovijesne reference u ustavnim preambulama država srednje i jugoistočne Europe u postkomunističkom razdoblju. Zbornik Pravnog fakulteta u Zagrebu. 63(5-6). 1233-1255.
Winckel, A. (1999). The Contextual Role of a Preamble in Statutory Interpretation. Melbourne University Law Review. 23(1). 184-210.
Winckel, A. (2000). The Constitutional and Legal Significance of the Preamble to the Commonwealth Constitution, Past, Present and Future. Melbourne: University of Melbourne.