ПОСТУПАК ЗА РАСПРАВЉАЊЕ ЗАОСТАВШТИНЕ И ПРЕТХОДНО ПИТАЊЕ
Sažetak
Предмет пажње аутора јесу решења српског законодавца посвећена решавању претходног питања које се може јавити у поступку за расправљање заоставштине. Истраживање је спроведено са циљем да се пронађу аргументовани одговори на питања: Када постоји спор о примени права, а када спор о чињеницама који се тиче права наслеђа? Како треба разумети правни стандард „право које је мање вероватно“? Која то обележја оставинског поступка спречавају да настали спор буде решен подједнако квалитетно као у парничном или управном поступку? Зашто се решавање спора о чињеницама које су од утицаја на право наслеђа препушта другом суду или управном органу, када је орган који расправља заоставштину претходно решио врло комплексна питања? Да ли постоји бојазан да ће судија, односно јавни бележник који расправља заоставштину у конкретном случају бити довољно компетентан да реши настали спор, када се има у виду његова стручна оспособљеност, поготово јавних бележника? За потребе рада коришћени су правнодогматски, нормативноправни, историјскоправни и упоредноправни метод. Аутор, са циљем постизања вишег степена правне сигурности, доследнијег поштовања начела ефикасности и економичнијег утврђивања наследноправних дејстава смрти једног лица, предлаже одговарајуће измене и допуне правила о ванпарничној процедури.
Reference
Благојевић, Б, Антић, О. (1991). Наследно право. Београд: Номос.
Vizner, B. (1967). Građansko pravo, knjiga druga, Nasljedno pravo. Osijek: Naklada pisca.
Gаvella, N. Belaj, V. (2008). Nasljedno pravo. Zagreb: Narodne novine.
Горшић, Ф. (1935). Коментар ванпарничног поступка, са Уводним законом. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон А. Д.
Zuglia, S. (1956). Vanparnični postupak u ostavinskim, porodičnim, zemljišno-knjižnim, eksproprijacionim, amortizacionim i drugim stvarima. Zagreb: Školska knjiga.
Лукић, Р. (1963). Увод у право. Београд: Савез удружења правника Југославије.
Maganić, A. (2015). Novi pravci reforme izvanparničnog prava u Republici Hrvatskoj. Zbornik „Aktualnosti gradjanskog procesnog prava – nacionalna i usporedna pravnoteorijska i praktična dostignuća”, Split: Pravni fakultet. 147–172.
Marković, S. (1981). Nasledno pravo. Beograd: Službeni list SFRJ.
Petrušić, N. (2001). Opšti režim rešavanja prethodnog pitanja u vanparničnom postupku. Pravni život.Tematski broj „Pravo i ljudske vrednosti”. Tom IIII. Br. 12. Beograd: Savez udruženja pravnika Srbije. 211–220.
Петрушић, Н. (2016). Режим решавања претходних питања у оставинском поступку у контексту начела ефикасности; у: Стојановић, Н. Крстић, Н. (ур.). Зборник радова „Двадесет година Закона о наслеђивању Републике Србије”. Ниш: Правни факултет. 341–358.
Познић, Б. (1955). Расправљање заоставштине. Анали Правног факултета у Београду. Бр. 3. 257–266.
Радоман, П. Д. (1966). Критеријум упућивања на парницу поводом оставинске расправе. Гласник Адвокатске коморе у А. П. Војводине. Бр. 6. 4–8.
Rakić-Vodinelić, V. (1990). (Ne)potrebnost vanparničnog postupka. Pravni život. Br. 1. 15–27.
Ристић, В. Ристић, М. (1994). Приручник за практичну примену Закона о ванпарничном поступку, са коментаром, судском праксом и обрасцима, Београд: Савремена администрација.
Salma, M. (1995). Prethodno pitanje u građanskom sudskom postupku. Novi Sad: Pravo.
Stamenković, D. (1990). Prekid Vanparničnog postupka i upućivanje na parnicu. Pravni život. Br. 1. 65–81.
Станковић, Г. Трговчевић Прокић, М. (2018). Ванпарнични и јавнобележнички поступак Републике Србије. Београд: Сужбени гласник.
Станковић, Г. Трговчевић Прокић, М. (2019). Коментар Закона о ванпарничном поступку. Београд: Сужбени гласник.
Стојановић, Н. (2010). Наследно право. Ниш: Правни факултет.
Crnić, Ј. Dika, М. Hrvatin, В. Jelčić, О. Josipović, Т. Matko Ruždjak, Ј. Koharić, Z. (2003). Novo nasljednopravno uređenje. Zagreb: Narodne novine.
Цуља, С. (1938). Грађанско процесно право Краљевине Југославије, Ванпарнични поступци. Београд: Геца Кон.
Škarica, N. (1988). O problemu upućivanja na parnicu stranke u ostavinskom postupku koje pravo sud smatra manje vjerojatnim. Odvjetnik. Br. 3–4. 38–43.
Закон о ванпарничном поступку Републике Аустрије (Außerstreitgesetz из 2003. године, BGB1 I Nr.111/2003, закључно са изменама и допунама од 22. маја 2019. године, BGBI. I Nr. 38/2019). Доступан на: https://www.jusline.at/Ausserstreitgesetz_(AussStrG).html. Приступ остварен 25. априла 2020. године.
Закон о ванпарничном поступку Републике Србије. Службени гласник РС. Бр. 25. 1982, 48. 1988; Службени гласник РС. Бр. 46. 1995 – други закон, 18. 2005 – други закон, 85. 2012, 45. 2013 – други закон, 55. 2014, 6. 2015 и 106. 2015 – други закон.
Закон о јавном бележништву Републике Србије. Службени гласник РС. Бр. 31. 2011, 85. 2012, 19. 2013, 55. 2014 – други закон, 93. 2014 – други закон, 121. 2014, 6. 2015 и 106. 2015.
Закон о наслеђивању Републике Србије. Службени гласник РС. Бр. 46. 1995, 101. 2003 – одлука УСРС и 6. 2015.
Закон о наслеђивању Федеративне Народне Републике Југославије. Службени лист ФНРЈ. Бр. 20. 1955; Службени лист СФРЈ. Бр. 19. 1965 и 42. 1965.
Закон о насљеђивању Републике Хрватске. Narodne novine. Br. 48. 2003, 163. 2003, 35. 2005, 127. 2013, 33. 2015 i 14. 2019). Доступан на: https://www.zakon.hr/z/87/Zakon-o-naslje%C4%91ivanju.Приступ остварен 28. маја 2020. године.
Закон о парничном поступку Републике Србије. Службени гласник РС. Бр. 72. 2011, 49. 2013 – одлука УС, 74. 2013 – одлука УС, 55. 2014, 87. 2018 и 18. 2020.
Закон о поступку у породичним стварима и стварима добровољне надлежности Републике Немачке (Gesetz über das Verfahren in Familiensachen und in den Angelegenheiten der freiwilligen Gerichtsbarkeit из 2008. године, BGBI. I S. 2586, 2587, закључно са изменама и допунама од 12. децембра 2019. године, BGBI. I S. 2633). Доступан на: https://www.gesetze-im-internet.de/famfg. Приступ остварен 30. јануара 2020. године.
Закон о судском ванпарничном поступку Краљевине Југославије. Службене новине. Бр. 178 – XLVII, од 24. јула 1934. године.