КОМПОЗИЦИЈА НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ СРБИЈЕ: ИЗАЗОВИ И ПРЕПРЕКЕ

  • Irena Pejić Pravni fakultet Univerziteta u Nišu
Ključne reči: Народна скупштина, политичке партије, парламентарна опозиција, парламентарни одбори

Sažetak


S obzirom da političke partije učestvuju u struktuiranju i radu parlamenta, njihovo delovanje od uvodjenja političkog pluralizma pre tri decenije dvostruko se odrazilo na Narodnu skupštinu Srbije. Sa jedne strane, njihov uticaj se odrazio na struktuiranost i efikasnost parlamentog rada, dok je sa druge strane, partijski sistem u kombinaciji sa izbornim modelom ostavio pečat na opseg i način realizacije političke reprezentacije. Predmet analize u ovom radu biće prvi aspekt delovanja političkih partija na narodno predstavništvo u Republici Srbiji, odnosno njihov uticaj na unutrašnju organizaciju Narodne skupštine sa posledicama u pogledu delotvornosti njenog rada. U radu se istražuje normativni okvir i parlamentarna praksa u pogledu stvarnih mogućnosti Narodne skupštine u ispunjavanju osnovnih postulata za ostvarivanje efektivnog narodnog predstavništva. Ključno pitanje je da li je Skupština na temelju ustavne autonomije u stanju da istovremeno ostvari ciljeve „radnog parlamenta“ i političkog predstavništva svih građana? Problem se razvija oko toga u kojoj meri je narodno predstavništvo sposobno da ostvaruje svoje ustavne funkcije ukoliko ne podupire i štiti diferenciranu političku volju naroda. Cilj je ukazati na mogućnosti koje pruža normativni okvir, kao i na potrebu uspešne parlamentarne prakse u realizaciji parlamentarne autonomije. Parlamentarna autonomija neophodna je ne samo radi dobre unutrašnje organizacije i efektivnosti rada u parlamentarnom procesu, već i prema spolja, u snaženju Narodne skupštine prema nosiocima izvršne vlasti. Predmet analize biće delovanje političkih partija u parlamentu preko poslaničkih grupa i skupštinskih odbora, kao i odsustvo garancija u pogledu pravne zaštite parlamentarne opozicije.

Reference

Adonis, A. (1996). Parlament danas. Podgorica: Unireks.
Antonić, S. (1997). "Parlamentarizam u Jugoslaviji 1990-1996". Arhiv za pravne i društvene nauke. (2). 177-198.
Beyme, K.v. (2000). Parliamentary Democracy: Democratization, Destabilization, Reconsolidation 1789-1999. London: Macmillan Press.
Bobio, N. (1990). Budućnost demokratije - Odbrana pravila igre. Beograd: Libertas.
Borchert, H. (1977). “Fraktion – eine eigenständige demokratisch legitimierte Repräsentation im parteienstaatlichen parlamentarischen System”. Archiv des öffentlichen Rechts. Band 102. 210-242.
Bundesverfassungsgericht, Headnotes to the Judgement of the Second Senate of 03 May 2016-2, be 4/14. Available at:
https://www.bundesverfassungsgericht.de/SharedDocs/Entscheidungen/EN/2016/05/es20160503_2bve000414en.html
Burdeau, G., Hamon F., Troper M., (1995). Droit constitutionnel. Paris: Presses Universitaires de France.
Cancik, P. (1998). „Oppositionszugehörigkeit als Anspruchsvoraussetzung: Das Definitionsproblem der neuen Oppositionsregelungen“. Archiv des öffentlichen Rechts. Band 123, (4). 623-645.
Damgaard, E. (1995). „How parties control committee members“. In H. Döring (ed.), Parliaments and majority rule in Western Europe. New York: St. Martin’s Press. 308–325.
European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), „Parameters on the Relationship between the Parliamentary Majority and the Opposition in a Democracy: A Checklist Adopted by the Venice Commission at its 119th Plenary Session (Venice, 21-22 June 2019) Strasbourg, 24 June 2019 Opinion No. 845 / 2016 CDL-AD(2019)015. Available at:: https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDL-AD(2019)015-e
European Commission for Democracy through Law (Venice Commission), CDL-AD (2011) 001, § 74, CDL-AD (2013) 012, § 136. Available at:
https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=cdl-ad(2013)012-e
Goati, V. (2013). Izbori u Srbiji i Crnoj Gori od 1990. do 2013. i u SRJ od 1992 do 2013. Beograd: NDI, CeSID.
Hague, R., Harrop, M. (2004). Comparative Government and Politics: An Introduction. London: Palgrave Macmillan.
Henke, W. (1972). Das Recht der politischen Parteien, Schwartz, Gỏttingen, 1972.
https://www.venice.coe.int/webforms/documents/?pdf=CDL-AD(2019)015-e
Informator o radu, Narodna skupština Republike Srbije, 2018. Available at: http://www.parlament.gov.rs/upload/documents/Informator%20Lat.pdf
Mattson, I., Strøm, K. (1995). „Parliamentary Committees“. In Döring, H. (ed.) Parliaments and Majority Rule in Western Europe. New York: St. Martin’s Press. 249-307.
Maunz, Th., Zippelius, R. (1994). Deutsches Staatsrecht. Mủnchen: C.H.Beck`sche Verlagsbuchhandlung.
McGann, A. (2006). „Social choice and comparing legislatures: Constitutional versus institutional constraints“. The Journal of Legislative Studies. Vol. 12. No. 3-4. 443-461.
Mény, Y., Knapp, A. (1998). Government and Politics in Western Europe: Britain. France, Italy, Germany, Oxford: Oxford University Press.
Müller, W.C. (2000). „Political parties in parliamentary democracies: Making delegation and accountability work“. European Journal of Political Research. Vol. 37. 309–333.
Orlović, S. (2011). „Partijski sistem Srbije“. U: Partije i izbori u Srbiji: 20 godina. Beograd: Fakultet političkih nauka: Centar za demokratiju: Friedrich Ebert Stiftung. 11-70.
Pejić, I. (2019). "The Constitutional Rationalization of the Separation of Powers: The Case of Serbia". Collection of Papers, Faculty of Law Niš. 84. 45-62.
“Poslovnik Narodne skupštine”, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 20/2012.
Spasojević, D. (2011). „Dinamika političkih rascepa u Srbiji 2000-2010.“ U: Partije i izbori u Srbiji: 20 godina. Beograd: Fakultet političkih nauka: Centar za demokratiju: Friedrich Ebert Stiftung. 105-117.
Stojiljković, Z. (2007). „Partije u parlamentu“, U: V.Pavlović, S.Orlović, ur. Dileme i izazovi parlamentarizma, Beograd: Fakultet političkih nauka.105-128.
Stüwe, K. (2006). “Bundesverfassungsgericht und Opposition”. In R.C. van Ooyen, M.H.W. Möllers, (eds.) Das Bundesverfassungsgericht im politischen System. VS Verlag für Sozialwissenschaften. 215-228.
Thiébault, J.L. (2000). „Forming and Maintaining Government Coalitions in the Fifth Republic“. In Müller, W.C. and Strøm, K. (eds.), Coalition Governments in Western Europe, Oxford: Oxford University Press. 498-528.
“Ustav Republike Srbije”, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 98/2006.
Vasović, V., Goati, V. (1993). Izbori i izborni sistemi. Beograd: IBN, Radnička štampa.
Verfassung des landes Schleswig-Holstein, Fassung vom 2. Dezember 2014. (Available at: http://www.gesetze-rechtsprechung.sh.juris.de/jportal/?quelle=jlink&query=Verf+SH&psml=bsshoprod.psml&max=true&aiz=true)
Wiberg, M. (1995). “Parliamentary Questioning: Control by Communication?”. In H.Döring (ed.) Parliaments and Majority Rule in Western Europe. St.Martin`s Press. 179-222.
Zajc, D. (2016). “Role of opposition in contemporary parliamentary democracies – The case of Slovenia”. Journal of Comparative Politics. Vol. 9. No. 1. 19-35.
Objavljeno
2021/07/05
Rubrika
Originalni naučni članak