USTAVNI REFERENDUM I PRAVOSUDNA REFORMA U SRBIJI

Sažetak

Резиме

Ревизија Устава Републике Србије спроведена на уставном референдуму 16. јануара 2022. поставила је основу за реформу правосуђа у Републици. Устав је промењен у делу који се односи на правосудни систем, али се комплетна правосудна реформа може очекивати тек када буду донети одговарајући закони којима је препуштена разрада ове материје. Може се рећи да је учињен помак, јер је унета већа извесност у обављању судијске функције укидањем пробног периода, тј. првог избора судија на трогодишњи мандат. Ојачана је улога Високог савета судства, нарочито преко његове структуре која гарантује независност чланова према политичкој власти. Такође, избор Врховног јавног тужиоца у Народној скупштини већином од три петине представља добру гаранцију од политичког уплива приликом номинације. Са друге стране, успостављен је један  “сигурносни вентил” у форми специјалне комисије, која преузима надлежности парламента уколико се не постигне сагласност владине већине и парламентарне опозиције. У свим случајевима снажне квалификоване већине (три петине за избор Врховног јавног тужиоца и две трећине за избор чланова Правосудних савета) излаз је пронађен у петочланој комисији састављеној од највиших државних функционера која најважније одлуке доноси већином, довољно је три од пет чланова уствне комисије-

За успех правосудне реформе важно је поверење грађана у правосудни систем и зато не треба занемарити да је на уставни референдум изашла тек трећина грађана уписаних у бирачки списак. За разлику од формалних претпоставки којима је остварена легалност уставне промене, легитимитет је “арматура” која се уграђује у темељ уставних промена и која пружа стабилност и чврстину уставном акту.