ПРАВНИ РЕЖИМ ЕЛЕКТРОНСКИХ МЕДИЈА У ПРАВНОМ ПОРЕТКУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

  • Miloš Prica docent Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu
Ključne reči: електронски медији, телевизије са целодржавном покривеношћу, медијски сервиси, демократско друштво, унапређивање културе

Sažetak


У литератури нису анализовани различити правни режими јавног информисања у Републици Србији, а  нису разматране ни разлике између постојећих медија. Медији се у позитивноправном значењу разликују према правном режиму устројства, делатности и контроле, а разликују се и према основу делатности јавног информисања коју обављају. Медији су субјекти територијалне заједнице са дужношћу објективног, непристрасног и истинитог саопштавања програмских садржаја, следствено чему сви медији, укључујући и комерцијалне, превасходно служе остваривању општих и јавних интереса, само се садржина јавног интереса разликује код појединих медија. Највећи утицај у поретку правне државе имају електронски медији, а међу електронским медијима издвајају се телевизије са целодржавном (националном) покривеношћу, као медији који би требало да остварују посебне циљеве у области јавног информисања. Телевизије са целодржавном покривеношћу превасходно служе остваривању општих интереса, везане су посебном садржином јавног интереса и стога имају знатно веће дужности од других телевизија, што нажалост не одговара постојећим приликама у области јавног информисања у Републици Србији.

 

         

 

Reference

 

Živanović, Т. (1997). Sistem sintetičke pravne filozofije, sintetička filozofija prava, I (A System of Synthetic Legal Philosophy, Synthetic Philosophy of Law), Beograd.

Lukić, T. (1995). Teorija države i prava, II. Teorija prava (Theory of State and Law II. Theory of Law), Beograd.

Marković, R. (2020). Ustavno pravo i političke institucije (Constitutional Law and Political Institutions), dvadeset peto ponovljeno izdanje, Beograd.

Petrović, M. (1981). Pravna vezanost i ocena celishodnosti državnih vlasti i organa (The Binding Effect of Law and Assessment of Expediency of State Authorities and Bodies), Savremena administracija, Beograd.

Prica, M. (2017). Eksproprijacija kao pravni institut (Expropriation as a Legal Institute), doktorska disertacija, Pravni fakultet Univerziteta u Nišu.

Prica, М., (2018). I, Jedinstvo pravnog poretka kao ustavno načelo i zakonsko uređivanje oblasti pravnog poretka – Ujedno izlaganje o unutrašnjem pravnom sistemu (The Unity of Legal Order as a Constitutional Principle and Statutory Regulation of the Legal Order), Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, br. 78. str. 103-126.

Prica, М., (2018), II, Pravni principi u poretku pravne države: kanoni pravnog poretka i unutrašnjeg pravnog sistema (Legal Principles in the Order of a Legal State: Canons of the legal order and the “iinternal legal system), Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, br. 80. str. 135-180.

Prica, М., (2019). Upravna stvar i upravno-sudska stvar (The Administrative Matter and the Administrative-Court Matter: A Contribution to the Reform of the Serbian Legislation and Judicature), Zbornik radova: Pravo u funkciji razvoja drštva, Kosovska Mitrovica, str. 597-639.

Prica, М., (2021). I, Pravna država i mediji- kanoni medijskog prava (Legal State and the media-canons media law), Pravni fakultet Univerziteta u Nišu, Niš.

Prica, М., (2021), II, Subsidijarna i shodna primena Zakona o opštem upravnom postupku (Subsidiary and analogous application of Law in General Administrative procedure), Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, broj 91. str. 97-116.

Objavljeno
2022/12/15
Rubrika
Originalni naučni članak