ШИРЕЊЕ ЛАЖНИХ ВЕСТИ, ПАНДЕМИЈА И КАЗНЕНО ПРАВО

Sažetak

Здравствена криза изазвана ширењем заразне болести COVID-19 на планетарном нивоу проузроковала је значајне промене у многим сегментима људског живота, до те мере да се почело говорити о некој тзв. новој нормалности. Не улазећи у то шта све ова фраза може да значи и какве су импликације проглашавања за нормално свега што нам се у овом периоду дешава, у раду се анализира само један аспект промена, а то је права бујица различитих (дез)информација којима смо засути са више страна, за чије означење је у теорији већ скован посебан, прилично илустративан назив ‒ инфодемија. Класична средства јавног информисања, а чини се у много већој мери интернет и друштвене мреже, обилују непрегледним садржајима о самој болести, начинима лечења, функционисању привреде, криминалитету у новонасталим приликама итд., који су често такви да могу да изазову узнемирење јавности, нарушавање јавног реда и мира, али и да отежају функционисање и спровођење одлука и мера државних органа или организација које врше јавна овлашћења. Рад представља покушај да се критички сагледа казненоправна реакција на појаву ширења лажних вести, полазећи прво од нормативног оквира у Србији и у изабраним страним правима, да би се потом анализирали и доступни подаци о томе како се у овој ванредној ситуацији он примењује у пракси.