НЕМАТЕРИЈАЛНА ШТЕТА КАО ИЗРАЗ ЗАШТИТЕ ДРУШТВЕНИХ ВРЕДНОСТИ
Sažetak
У раду ауторка посвећује пажњу развоју нематеријалне штете и прихваћеним концептима појма нематеријалне штете, посматрајући их кроз призму заштите друштвених вредности. Насупрот заштити материјалних добара у виду настанка обавезе накнаде материјалне штете, заштита нематеријалних добара будила је супротствљене ставове. У ранијим етапама развоја права, принцип талиона дозвољавао је уважавање физичког интегритета човека, али није обезбеђивао обештећење оштећеног (осим у виду осећања задовољења освете), но кажњавање штетника. Повреда духовне сфере човековог бића, пак, некада није представљала заштићени правни интерес јер природа накнаде штете, сматрало се, није у могућности да ову повреду надомести.
Развој правне мисли обезбедио је чврсто упориште за остваривање заштите нематеријалних интереса човека. Следећи корак подразумевао је одређивање опсега обухвата појма нематеријалне штете. У колизији субјективне и објективне концепције нематеријалне штете, законодавци су следили један од приступа, или мешовити концепт. На концу, прихватање одређеног концепта одређује пут заштите друштвених вредности које правни систем издваја кроз нематеријалну штету.
Домаћи Закон о облигационим односима нематеријалну штету одређује као претрпљени физички бол, психички бол или страх (субјективистичка концепција), који настају услед таксативних повреда нематеријалних интереса човека (повреда тела, повреда части и угледа, губитак блиског лица, и др.). Уочени недостаци ове концепције инспирисали су хрватског и црногорског законодавца да одступе од заједничког извора. Потоњи примери следе Принципе европског одштетног права (Principles of European tort law, PETL). Иако обе концепције настоје да обгрле, суштински, исте нематеријалне интересе човека, различити приступи последично воде различитом обиму заштиту. Нацрт Грађанског законика Републике Србије садржи предлог мешовитог концепта, одређујући нематеријалну штету као повреду права личности и наношење физичког или психичког бола. Остваривање правне сигурности захтева опрезан приступ у предлагању и спровођењу измена домаћег одштетног права.
Reference
Аврамовић, С. (2014). Српски грађански законик (1844) и правни транспланти – копија аустријског узора или више од тога?. У Полојац, М. Мирковић, З. Ђурђевић, М. (уред.). Српски грађански законик – 170 година. Правни факултет у Београду. 13–46.
Андрејевић, С. Милутиновић, Љ. Петровић, З. (2009). Промена ставова судске праксе према накнади нематеријалне штете. У Вукадиновић, Р. (прир.). Тридесет година Закона о облигационим односима – de lege lata и de lege ferenda. Правни факултет Универзитета у Крагујевцу. Институт за правне и друштвене науке. 273–299.
Андрејевић, С. Милутиновић, Љ. Петровић, З. (2009а). Накнада нематеријалне штете: Нове тенденције. У Вукадиновић, Р. (прир.). Тридесет година Закона о облигационим односима – de lege lata и de lege ferenda. Правни факултет Универзитета у Крагујевцу. Институт за правне и друштвене науке. 258–272.
Благојевић, Б. Круљ, В. (1983). Коментар Закона о облигационим односима. Друго издање. Београд: Савремена администрација.
Boras, M. Margetić, L. (1980). Rimsko pravo. Zagreb: Pravni fakultet u Zagrebu.
Бујуклић, Ж. (2012). FORUM ROMANUM. Римска држава, право, религија и митови. Шесто измењено издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Bukovac Puvača, M. (2015). Deset godina nove koncepcije neimovinske štete. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. 1(36). 157–180.
Гај. Институције. Превод Станојевић, О. (2009). Београд: Завод за уџбенике.
Eisner, B. Horvat, M. (1948). Rimsko pravo. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada. (1978). 2 tom. Beograd: Novinarsko-izdavačka ustanova Službeni list SFRJ.
Jakšić, S. (1953). Obligaciono pravo, opšti deo. Sarajevo: Univerzitetsko izdavačko i knjižarsko preduzeće „Veselin Masleša“.
Караникић Мирић, М. (2015). Објективизовање моралне штете. Зборник Матице Српске за друштвене науке. 3(2015). 487–503.
Караникић Мирић, М. (2016). Историја идеје о моралној штети у модерном српском грађанском праву. У Ђорђе Игњатовић (ур.). Казнена реакција у Србији. VI део. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду. 183–194.
Karanikić Mirić, M. (2016a). Non-Pecuniary Loss in Serbian Tort Law: Time for a Change in Paradigm?. SEE | EU Cluster of Excellence in European and International Law Series of Papers. Vol. 2. 25–40.
Караникић Мирић, М. (2016б). Штета услед нежељеног рођења и нежељеног живота: осврт на Зојин закон. Анали Правног факултета у Београду. 1/LXIV. 105–131.
Karanikić Mirić, M. (2018). Subjektivna koncepcija neimovinske štete. Zbornik radova u čast prof. dr. sc. Aldu Raduloviću, LIBER AMICORUM ALDO RADULOVIĆ. Rijeka: Pravni fakultet Sveučilišta u Rijeci. 395–413.
Кршљанин, Н. (2012). Сталешка неједнакост у казненом праву Душановог законика. Страни правни живот. 3. 41–68.
Марковић, Ч. (1921). Новчана репарација моралне штете. Архив за правне и друштвене науке. 2/XI. 81–92.
Марковић, Ч. (1921а). Новчана репарација моралне штете. Архив за правне и друштвене науке. 4/XI. 257–279.
Перовић, С. Стојановић, Д. (Редак.). (1980). Коментар Закона о облигационим односима. Књига прва. Културни центар у Горњем Милановцу, Правни факултет у Крагујевцу.
Петровић, З. (1996). Накнада нематеријалне штете због повреде права личности. Београд: Војна књига.
Пешић, Н. (1979). Накнада нематеријалне штете. У Петровић, М. (Уред.). Уговорно и одштетно право по Закону о облигационим односима. Београд: Републички секретаријат за правосуђе и општу управу СР Србије, Савез удружења правник СР Србије. 437–461.
Пишкулић, З. Ђерђ, И. (1924). Основи приватног права у Војводини. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Савчић, С. (2022). О новчаној накнади неимовинске штете правном лицу у српском праву – прилог реформи одштетног права. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 3. 767–793.
Станковић, О. (1998). Накнада штете: Новчана накнада неимовинске штете, Накнада за појачане напоре и за умањење животне активности, Накнада имовинске штете, Накнада штете у облику ренте. Београд: Номос.
Станковић, Р. (1956). О нематеријалној штети. Анали Правног факултета у Београду. 4/IV. 483–490.
Hrvić, G. (2014). Pojam štete i naknade štete po odredbama Austrijskog građanskog zakonika iz 1811. godine. Zbornik radova znanstvenog skupa „Austrijski građanski zakonik (1811–2011). Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli. Pravni fakultet Sveučilišta J.J.Strossmayera u Osijeku. 53–72.
Цветковић, М. (2020). Узрочна веза у одштетном праву. Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу.
Правни прописи:
Аустријски грађански законик. (1906). Аранђеловић. Д. (Превод). Београд: Архив за правне и друштвене науке.
Влада Републике Србије, Комисија за израду грађанског законика. (2015). Грађански законик Републике Србије. Радни текст припремљен за јавну расправу са алтернативним предлозима. Београд.
Грађански законик за Књажество Србију. (1873). Београд: Државна књигопечатња.
Закон о ауторском и сродним правима. Службени гласник РС. Бр. 104. 2009. Бр. 99. 2011. Бр. 119. 2012. Бр. 29. 2016. Бр. 66. 2019.
European Group for Tort Law. The Principles of European Tort Law. Извор: http://www.egtl.org/materials.html 21.7.2023.
Закон о жиговима. Службени гласник РС. Бр. 6. 2020.
Закон о забрани дискриминације. Службени гласник РС. Бр. 22. 2009. Бр. 52. 2021.
Закон о заштити права на суђење у разумном року. Службени гласник РС. Бр. 40. 2015.
Закон о заштити узбуњивача. Службени гласник РС. Бр. 128. 2014.
Закон о јавном информисању и медијима. Службени гласник РС. Бр. 83. 2014. Бр. 58. 2015. Бр. 12. 2016.
Zakon o obveznim odnosima Hrvatske. Narodne novine. Br. 35. 2005. Br. 41. 2008. Br. 125. 2011. Br. 78. 2015. Br. 29. 2018. Br. 126. 2021. Br. 114. 2022. Br. 156. 2022.
Закон о облигационим односима Црне Горе, Службени лист ЦГ. Бр. 47. 2008. Бр. 4. 2011. Бр. 22. 2017.
Закон о облигационим односима, Службени лист СФРЈ. Бр. 29. 1978. Бр. 39. 1985. Бр. 45. 1989. Бр. 57. 1989. Службени лист СРЈ. Бр. 31. 1993. Службени лист СЦГ. Бр. 1. 2003. Службени гласник РС. Бр. 18. 2020.
Закон о превенцији и дијагностици генетичких болести, генетички условљених аномалија и ретких болести. Службени гласник РС. Бр. 8. 2015.
Закон о рехабилитацији. Службени гласник РС. Бр. 92. 2011.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Службени гласник РС. Бр. 33. 2006. Бр. 13. 2016.
Закон о спречавању злостављања на раду. Службени гласник РС. Бр. 36. 2010.
Закон о трговини. Службени гласник РС. Бр. 52. 2019.
Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији. Службени гласник РС. Бр. 18. 2020.
Законик о кривичном поступку. Службени гласник РС. Бр. 72. 2011. Бр. 101. 2011. Бр. 121. 2012. Бр. 32. 2013. Бр. 45. 2013. Бр. 55. 2014. Бр. 35. 2019. Бр. 27. 2021. Бр. 62. 2021.
Законик Стефана Душана. (1870). Новаковић, С. (Превод). Београд: Државна штампарија.
Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору. (1898). Цетиње: Државна штампарија.
Study Group on a European Civil Code, Research Group on EC Private Law. (2009). Principles, Definition and Model Rules of European Private Law, Draft Common Frame of Reference. Munich.
Судске одлуке:
Одлука Врховног суда Југославије Рев 277/66. Извор: Перовић, Стојановић, 1980: 602.
Саветовање Савезног суда, врховних судова Републике Србије и Републике Црне горе, Врховног војног суда и Вишег привредног суда у Београду од 4.12.1996. године. Глосаријум. Бр. 3 (март). 1997. Београд.
Пресуда Врховног суда НР Хрватске ИГ бр. 946/47 од 20.5.1947. године. Извори: Петровић, 1996: 16, ф. 9. Пешић, 1979: 439.
Пресуда Врховног суда НР Словеније пресуди Гжж 5/1950 од 2.2.1950. године. Извор: Петровић, 1996: 16.
Одлука Врховног суда Србије Рев 2325/95 од 5.6.1995. године. Извор: Глосаријум. Бр. 5 (мај). 1996. Београд.
Пресуда Окружног суда у Ваљеву Гж 1119/05 од 21.07.2005. године. Извор: Станојчић, Г. (2020). Практикум за примену Закона о облигационим односима, Београд: Пословни биро. 232.
Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 64/2011 од 19.01.2011. године. Извор: Станојчић, 2020: 232.
Пресуда Вишег суда у Пожаревцу Гж 132/2013 од 16.12.2013. године. Извор: Станојчић, 2020: 229.
Пресуда Вишег суда у Пожаревцу Гж 75/2015 од 26.01.2015. године. Извор: Станојчић, 2020: 228.
Решење Апелационог суда у Београду Гж 5806/2017 од 15.3.2018. године. Извор: Станојчић, 2020: 227.
Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 77/18 од 29.3.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 3 (март). 2020. Београд.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 2470/18 од 15.5.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 3 (март). 2019. Београд.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 4892/2018 од 30.8.2018. године. Извор: Станојчић, 2020: 226.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 6037/17 од 30.8.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 1 (јануар). 2020. Београд.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 5288/17 од 12.6.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 6 (јун). 2019. Београд.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 4449/18 од 2.10.2019. Извор: Глосаријум. Бр. 9-10 (септембар-октобар). 2020. Београд.
Пресуда Вишег суда у Чачку Гж 146/20 од 7.10.2020. Извор: Глосаријум. Бр. 4 (април). 2021. Београд.
Решење Врховног касационог суда Рев 2895/20 од 10.2.2021. године. Извор: https://www.vk.sud.rs/sr/судска-пракса 30.5.2023.
Јовановић против Србије, представка бр. 21794/08, пресуда од 26.3.2013. године. Извор: https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-118276 30.5.2023.