NON-PECUNIARY DAMAGE AS AN EXPRESSION OF THE PROTECTION OF SOCIAL VALUES
Abstract
In the paper the author pays attention to the development of non-pecuniary damage and the accepted concepts of the non-pecuniary damage, observing them through the prism of the protection of social values. Contrary to the protection of material goods in the form of the obligation to compensate for material damage, the protection of intangible goods has always inspired the opposed opinions. In the earlier stages of the development of law, the principle of talion allowed respect for the physical integrity of a person, but it did not ensure the compensation of the injured party (except in the form of a feeling of satisfaction of revenge), but rather the punishment of the harmer. Injury to the psychological (emotional, internal) sphere of a person's being, on the other hand, used not to be a protected legal interest because the nature of damages, as believed, was not capable of compensating for this injury.
The development of legal thought provided a firm foothold for the protection of the intangible interests of (wo)man. The next step involved determining the scope of the concept of non-pecuniary damage. In the collision of subjective and objective conceptions of non-pecuniary damage, legislators followed one of the approaches or a mixed concept. Finally, the acceptance of a certain concept creates a path for protection of social values that the legal system emphasize through the non-pecuniary damage.
The Serbian Act of Obligations defines non-pecuniary damage as inflicted physical pain, psychological pain or fear (subjective conception), which arise as a result of quantifiable injuries to the intangible interests of a person (harm caused to body, honor or reputation, loss of a loved one, etc.). The detected shortcomings of this concept inspired the Croatian and Montenegrin legislators to deviate from the common source. The latter examples follow the Principles of European tort law (PETL). Although both conceptions seek to embrace, essentially, the same intangible interests of (wo)man, the different approaches consequently lead to different scopes of protection. The draft of the Civil Code of the Republic of Serbia contains a proposal of a mixed concept, defining non-pecuniary damage as a violation of personal rights and as the infliction of physical or psychological pain. Achieving legal certainty requires a cautious approach in proposing and implementing changes in domestic tort law.
References
Аврамовић, С. (2014). Српски грађански законик (1844) и правни транспланти – копија аустријског узора или више од тога?. У Полојац, М. Мирковић, З. Ђурђевић, М. (уред.). Српски грађански законик – 170 година. Правни факултет у Београду. 13–46.
Андрејевић, С. Милутиновић, Љ. Петровић, З. (2009). Промена ставова судске праксе према накнади нематеријалне штете. У Вукадиновић, Р. (прир.). Тридесет година Закона о облигационим односима – de lege lata и de lege ferenda. Правни факултет Универзитета у Крагујевцу. Институт за правне и друштвене науке. 273–299.
Андрејевић, С. Милутиновић, Љ. Петровић, З. (2009а). Накнада нематеријалне штете: Нове тенденције. У Вукадиновић, Р. (прир.). Тридесет година Закона о облигационим односима – de lege lata и de lege ferenda. Правни факултет Универзитета у Крагујевцу. Институт за правне и друштвене науке. 258–272.
Благојевић, Б. Круљ, В. (1983). Коментар Закона о облигационим односима. Друго издање. Београд: Савремена администрација.
Boras, M. Margetić, L. (1980). Rimsko pravo. Zagreb: Pravni fakultet u Zagrebu.
Бујуклић, Ж. (2012). FORUM ROMANUM. Римска држава, право, религија и митови. Шесто измењено издање. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Bukovac Puvača, M. (2015). Deset godina nove koncepcije neimovinske štete. Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci. 1(36). 157–180.
Гај. Институције. Превод Станојевић, О. (2009). Београд: Завод за уџбенике.
Eisner, B. Horvat, M. (1948). Rimsko pravo. Zagreb: Nakladni zavod Hrvatske.
Enciklopedija imovinskog prava i prava udruženog rada. (1978). 2 tom. Beograd: Novinarsko-izdavačka ustanova Službeni list SFRJ.
Jakšić, S. (1953). Obligaciono pravo, opšti deo. Sarajevo: Univerzitetsko izdavačko i knjižarsko preduzeće „Veselin Masleša“.
Караникић Мирић, М. (2015). Објективизовање моралне штете. Зборник Матице Српске за друштвене науке. 3(2015). 487–503.
Караникић Мирић, М. (2016). Историја идеје о моралној штети у модерном српском грађанском праву. У Ђорђе Игњатовић (ур.). Казнена реакција у Србији. VI део. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду. 183–194.
Karanikić Mirić, M. (2016a). Non-Pecuniary Loss in Serbian Tort Law: Time for a Change in Paradigm?. SEE | EU Cluster of Excellence in European and International Law Series of Papers. Vol. 2. 25–40.
Караникић Мирић, М. (2016б). Штета услед нежељеног рођења и нежељеног живота: осврт на Зојин закон. Анали Правног факултета у Београду. 1/LXIV. 105–131.
Karanikić Mirić, M. (2018). Subjektivna koncepcija neimovinske štete. Zbornik radova u čast prof. dr. sc. Aldu Raduloviću, LIBER AMICORUM ALDO RADULOVIĆ. Rijeka: Pravni fakultet Sveučilišta u Rijeci. 395–413.
Кршљанин, Н. (2012). Сталешка неједнакост у казненом праву Душановог законика. Страни правни живот. 3. 41–68.
Марковић, Ч. (1921). Новчана репарација моралне штете. Архив за правне и друштвене науке. 2/XI. 81–92.
Марковић, Ч. (1921а). Новчана репарација моралне штете. Архив за правне и друштвене науке. 4/XI. 257–279.
Перовић, С. Стојановић, Д. (Редак.). (1980). Коментар Закона о облигационим односима. Књига прва. Културни центар у Горњем Милановцу, Правни факултет у Крагујевцу.
Петровић, З. (1996). Накнада нематеријалне штете због повреде права личности. Београд: Војна књига.
Пешић, Н. (1979). Накнада нематеријалне штете. У Петровић, М. (Уред.). Уговорно и одштетно право по Закону о облигационим односима. Београд: Републички секретаријат за правосуђе и општу управу СР Србије, Савез удружења правник СР Србије. 437–461.
Пишкулић, З. Ђерђ, И. (1924). Основи приватног права у Војводини. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
Савчић, С. (2022). О новчаној накнади неимовинске штете правном лицу у српском праву – прилог реформи одштетног права. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 3. 767–793.
Станковић, О. (1998). Накнада штете: Новчана накнада неимовинске штете, Накнада за појачане напоре и за умањење животне активности, Накнада имовинске штете, Накнада штете у облику ренте. Београд: Номос.
Станковић, Р. (1956). О нематеријалној штети. Анали Правног факултета у Београду. 4/IV. 483–490.
Hrvić, G. (2014). Pojam štete i naknade štete po odredbama Austrijskog građanskog zakonika iz 1811. godine. Zbornik radova znanstvenog skupa „Austrijski građanski zakonik (1811–2011). Pravni fakultet Univerziteta u Tuzli. Pravni fakultet Sveučilišta J.J.Strossmayera u Osijeku. 53–72.
Цветковић, М. (2020). Узрочна веза у одштетном праву. Ниш: Правни факултет Универзитета у Нишу.
Правни прописи:
Аустријски грађански законик. (1906). Аранђеловић. Д. (Превод). Београд: Архив за правне и друштвене науке.
Влада Републике Србије, Комисија за израду грађанског законика. (2015). Грађански законик Републике Србије. Радни текст припремљен за јавну расправу са алтернативним предлозима. Београд.
Грађански законик за Књажество Србију. (1873). Београд: Државна књигопечатња.
Закон о ауторском и сродним правима. Службени гласник РС. Бр. 104. 2009. Бр. 99. 2011. Бр. 119. 2012. Бр. 29. 2016. Бр. 66. 2019.
European Group for Tort Law. The Principles of European Tort Law. Извор: http://www.egtl.org/materials.html 21.7.2023.
Закон о жиговима. Службени гласник РС. Бр. 6. 2020.
Закон о забрани дискриминације. Службени гласник РС. Бр. 22. 2009. Бр. 52. 2021.
Закон о заштити права на суђење у разумном року. Службени гласник РС. Бр. 40. 2015.
Закон о заштити узбуњивача. Службени гласник РС. Бр. 128. 2014.
Закон о јавном информисању и медијима. Службени гласник РС. Бр. 83. 2014. Бр. 58. 2015. Бр. 12. 2016.
Zakon o obveznim odnosima Hrvatske. Narodne novine. Br. 35. 2005. Br. 41. 2008. Br. 125. 2011. Br. 78. 2015. Br. 29. 2018. Br. 126. 2021. Br. 114. 2022. Br. 156. 2022.
Закон о облигационим односима Црне Горе, Службени лист ЦГ. Бр. 47. 2008. Бр. 4. 2011. Бр. 22. 2017.
Закон о облигационим односима, Службени лист СФРЈ. Бр. 29. 1978. Бр. 39. 1985. Бр. 45. 1989. Бр. 57. 1989. Службени лист СРЈ. Бр. 31. 1993. Службени лист СЦГ. Бр. 1. 2003. Службени гласник РС. Бр. 18. 2020.
Закон о превенцији и дијагностици генетичких болести, генетички условљених аномалија и ретких болести. Службени гласник РС. Бр. 8. 2015.
Закон о рехабилитацији. Службени гласник РС. Бр. 92. 2011.
Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Службени гласник РС. Бр. 33. 2006. Бр. 13. 2016.
Закон о спречавању злостављања на раду. Службени гласник РС. Бр. 36. 2010.
Закон о трговини. Службени гласник РС. Бр. 52. 2019.
Закон о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији. Службени гласник РС. Бр. 18. 2020.
Законик о кривичном поступку. Службени гласник РС. Бр. 72. 2011. Бр. 101. 2011. Бр. 121. 2012. Бр. 32. 2013. Бр. 45. 2013. Бр. 55. 2014. Бр. 35. 2019. Бр. 27. 2021. Бр. 62. 2021.
Законик Стефана Душана. (1870). Новаковић, С. (Превод). Београд: Државна штампарија.
Општи имовински законик за Књажевину Црну Гору. (1898). Цетиње: Државна штампарија.
Study Group on a European Civil Code, Research Group on EC Private Law. (2009). Principles, Definition and Model Rules of European Private Law, Draft Common Frame of Reference. Munich.
Судске одлуке:
Одлука Врховног суда Југославије Рев 277/66. Извор: Перовић, Стојановић, 1980: 602.
Саветовање Савезног суда, врховних судова Републике Србије и Републике Црне горе, Врховног војног суда и Вишег привредног суда у Београду од 4.12.1996. године. Глосаријум. Бр. 3 (март). 1997. Београд.
Пресуда Врховног суда НР Хрватске ИГ бр. 946/47 од 20.5.1947. године. Извори: Петровић, 1996: 16, ф. 9. Пешић, 1979: 439.
Пресуда Врховног суда НР Словеније пресуди Гжж 5/1950 од 2.2.1950. године. Извор: Петровић, 1996: 16.
Одлука Врховног суда Србије Рев 2325/95 од 5.6.1995. године. Извор: Глосаријум. Бр. 5 (мај). 1996. Београд.
Пресуда Окружног суда у Ваљеву Гж 1119/05 од 21.07.2005. године. Извор: Станојчић, Г. (2020). Практикум за примену Закона о облигационим односима, Београд: Пословни биро. 232.
Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 64/2011 од 19.01.2011. године. Извор: Станојчић, 2020: 232.
Пресуда Вишег суда у Пожаревцу Гж 132/2013 од 16.12.2013. године. Извор: Станојчић, 2020: 229.
Пресуда Вишег суда у Пожаревцу Гж 75/2015 од 26.01.2015. године. Извор: Станојчић, 2020: 228.
Решење Апелационог суда у Београду Гж 5806/2017 од 15.3.2018. године. Извор: Станојчић, 2020: 227.
Пресуда Апелационог суда у Београду Гж 77/18 од 29.3.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 3 (март). 2020. Београд.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 2470/18 од 15.5.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 3 (март). 2019. Београд.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 4892/2018 од 30.8.2018. године. Извор: Станојчић, 2020: 226.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 6037/17 од 30.8.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 1 (јануар). 2020. Београд.
Пресуда Апелационог суда у Нишу Гж 5288/17 од 12.6.2018. Извор: Глосаријум. Бр. 6 (јун). 2019. Београд.
Пресуда Врховног касационог суда Рев 4449/18 од 2.10.2019. Извор: Глосаријум. Бр. 9-10 (септембар-октобар). 2020. Београд.
Пресуда Вишег суда у Чачку Гж 146/20 од 7.10.2020. Извор: Глосаријум. Бр. 4 (април). 2021. Београд.
Решење Врховног касационог суда Рев 2895/20 од 10.2.2021. године. Извор: https://www.vk.sud.rs/sr/судска-пракса 30.5.2023.
Јовановић против Србије, представка бр. 21794/08, пресуда од 26.3.2013. године. Извор: https://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-118276 30.5.2023.