НАЧЕЛО ПОУЗДАЊА У РЕГИСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ И УГОВОРНО СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ОД КЊИЖНОГ ВЛАСНИКА

Sažetak

Према систему тзв. каузалне традиције, за уговорно стицање права својине на непокретностима, поред пуноважног правног посла закљученим са власником, неопходно је и да је извршен упис у катастар непокретности. До стицања права неће доћи у случају да је упис извршен на основу неважећег правног посла или је закључен са невласником, а што се утврдило тек након уписа. Такође, ако је прибавилац располагао стеченим правом, након поништења посла право престаје за све касније стицаоце. Ипак, због дејства начела поуздања и сигурности правног промета, треће савесно лице остаје власник или титулар другог права на непокретности које је стекао од књижног власника који је нетачно уписан.

Начело поуздања (поверења) у регистар непокретности односи се на све правне податке који се могу утврдити увидом у земљишнокњижну или катастарску евиденцију. Треће лице је савесно уколико у постојећим околностима закључења уговора и стања евиденције, није могло посумњати у истинитост података из јавне евиденције. У српскоj судској пракси, што законодавац не искључује, за одржавање претпоставке савесности се захтева и провера ванкњижног стања непокретности. Иако таква пракса угрожава дејство начела поуздања, сматрамо да је то у постојећем стању српске катастарске евиденције то оправдано. De lege ferenda: Начело поуздања треба да важи за савесног стицаоца; Савесност подразумева испитивање књижног стања, али ако околности случаја доводе у сумњу тачност евиденције, савесност мора обухватити и испитивање ванкњижног стања.