НАЧЕЛО ЗАКОНИТОСТИ УПРАВЕ
Sažetak
Модерно управно право базира се на одређеним начелима. Та начела протежу се кроз све институте управног права, дајући им смисао и стварајући једну складну целину. Први и најважнији стуб на којем стоји систем норми управног права је начело законитости којим се управа потчињава праву. Управа је творевина закона, посебно модерна. Она се организује, уређује и поступа по законима. Основна функција управе састоји се у извршавању закона, а ту функцију она обавља потчињена закону. Начело законитости уопштено, а начело законитости управе посебно, у свим модерним државама данас чини основ на коме се гради идеја правне државе. Тежиште начела законитости је на правним делатностима управе, јер се она у односу на закон, односно устав, ту јавља у два облика, и то: као доносилац конкретног управног акта и затим као доносилац нормативног подзаконског акта. Концепција законитости примењена на управни акт подразумева недопустивост да се без законске основе употребе принудна средства, што произилази из извршног карактера једног ауторитативног акта са једностраним утврђивањем права и обавеза странака. У том смислу, законитост управног акта мора да обухвати све његове битне елементе (надлежност, форму, основна правила поступка, сврху, па чак и материјално-правна питања). Када је реч о нормативном акту управе, начело законитости делује у два смера: егзистенцијалном и садржинском. У раду се излажу појам и садржина начела законитости управе, однос начела законитости и дискреционе оцене, као и однос овог начела са принципом сразмерности, као једним од новијих принципа у европском континенталном јавном праву.
Reference
Bačić, A. (2002). Komentar Ustava Republike Hrvatske. Split: Pravni fakultet Univerziteta u Splitu.
Borković, I. (2002). Upravno pravo. Zagreb: Narodne novine dd.
De Malberg, R. (1920). Contribution à la théorie générale de l'État. Paris: Librairie de la Société du Recueil Sirey.
Димитријевић, П. (2019). Управно право. Ниш: Медивест.
Закон о управним споровима, Сл. гласник РС, бр. 111/2009
Закон о општем управном поступку, Сл. гласник РС, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС.
Закон о општем управном поступку, Сл. лист СРЈ, бр. 33/97 и 31/2001 и Сл. гласник РС, бр. 30/2010.
Закон о државној управи, Сл. гласник РС, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018 - др. закон.
Закон о полицији, Сл. гласник РС, бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018.
Krbek, I. (1928). Stranka u upravnom postupku. Zagreb: Naklada Jugoslovenske štampe.
Krbek, I. (1936). Zakonitost uprave. Zagreb: Tiskara Merkantile (Jutriša i Sedmak).
Krbek, I. (1937). Diskreciona ocjena. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Krbek, I. (1950). Osnovi upravnog prava FNRJ. Zagreb: Izdavački zavod Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti.
Krbek, I. (1960). Pravo javne uprave FNRJ, Prva knjiga. Zagreb: Birotehnički izdavački zavod.
Lilić, S. (2007). Evropski sud pravde i upravno pravo Evropske unije. Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije, 22-35.
Лончар, З., & Вучетић, Д. (2013). Принцип сразмерности у европском и српском праву - уставноправни аспекти. Теме, бр. 4,1617-1642.
Марковић, Р. (2002). Управно право - општи део. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Милетић, С., & Југовић, С. (2012). Право унутрашњих послова, Друго измењено и допуњено издање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Милосављевић, Б. (2017). Управно право. Београд: Правни факултет Универзитета Унион и ЈП "Службени гласник".
Nojman, F. (2002). Vladavina prava. Beograd: Filip Višnjić.
Pajvančić, M. (2009). Komentar Ustava Republike Srbije. Beograd: Konrad Adenauer Stiftung.
Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама, Службени лист СЦГ, бр. 6/2003.
Тасић, Ђ. (1928). Дискрециона власт у немачко-аустријској литератури. Архив за правне и друштвене науке, књига 17.
Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, бр. 98/2006 и 115/2021.