The Principle of Legality of the Administration

  • Milan M Rapajic Pravni fakultet završio u Beogradu;master studije iz oblasti javnog prava završio na Pravnom fakultetu u Novom Sadumaster studije iz oblasti krivicnog prava sa temom iz teorije drzave i prava i krivicnog prava zavrsio na Pravnom fakultetu u Beogradu
  • Dejan Logarušić Associate Professor https://orcid.org/0000-0001-9782-9277
Keywords: administrative law, principle of legality, concept and content, discretionary evaluation, principle of proportionality, violations of the principle of legality, sanctions

Abstract


The contemporary administrative law is based on a set of legal principles which permeate all institutes of administrative law, giving them meaning and creating a harmonious whole. The first and most important pillar of the administrative law normative system is the principle of legality, which implies that the administration is subjected to the applicable laws. Administration is a creation of law; it is organized, regulated and acts in compliance with the law. The basic function of the administration is to implement the laws by observing the law in force. It cannot perform its functions beyond the limits set by the law, nor contrary to the law. In all modern states, the principle of legality in general, and the principle of legality of administration in particular, are the cornerstone for the development of the rule of law. The principle of legality rests on the legal activities of the administration. Under the constitution and the law, administration has a dual role: to adopt a specific administrative legislative act, and to adopt of a normative act (by-law). The concept of legality applied to an administrative act implies that it is impermissible to use coercive means without a justifiable legal ground, which stems from the executive character of an authoritative act which unilaterally determines the parties’ rights and obligations. In this sense, the legality of an administrative act must include all its essential elements: jurisdiction, form, basic rules of procedure, purpose, and even substantive law issues. When it comes to normative acts, the principle of legality works in two directions: existential and substantive. The paper presents the concept and the content of the principle of legality of the administration, the relationship between the principle of legality and discretionary assessment, as well as the relationship between the principle of legality and the principle of proportionality, as one of the more recent principles in European continental public law. The authors outline the typical violations of the principle of legality and sanctions for those violations.

Author Biography

Milan M Rapajic, Pravni fakultet završio u Beogradu;master studije iz oblasti javnog prava završio na Pravnom fakultetu u Novom Sadumaster studije iz oblasti krivicnog prava sa temom iz teorije drzave i prava i krivicnog prava zavrsio na Pravnom fakultetu u Beogradu

Docent na katedri za javno pravo (od 2011), uza, javno-pravna i teorijsko pravna naucna oblast

 

 

References

Андраши, Ј. (1928). Начелна разматрања о слободној расуди. Архив за правне и друштвене науке, књига 16.
Bačić, A. (2002). Komentar Ustava Republike Hrvatske. Split: Pravni fakultet Univerziteta u Splitu.
Borković, I. (2002). Upravno pravo. Zagreb: Narodne novine dd.
De Malberg, R. (1920). Contribution à la théorie générale de l'État. Paris: Librairie de la Société du Recueil Sirey.
Димитријевић, П. (2019). Управно право. Ниш: Медивест.
Закон о управним споровима, Сл. гласник РС, бр. 111/2009
Закон о општем управном поступку, Сл. гласник РС, бр. 18/2016, 95/2018 - аутентично тумачење и 2/2023 - одлука УС.
Закон о општем управном поступку, Сл. лист СРЈ, бр. 33/97 и 31/2001 и Сл. гласник РС, бр. 30/2010.
Закон о државној управи, Сл. гласник РС, бр. 79/2005, 101/2007, 95/2010, 99/2014, 47/2018 и 30/2018 - др. закон.
Закон о полицији, Сл. гласник РС, бр. 6/2016, 24/2018 и 87/2018.
Krbek, I. (1928). Stranka u upravnom postupku. Zagreb: Naklada Jugoslovenske štampe.
Krbek, I. (1936). Zakonitost uprave. Zagreb: Tiskara Merkantile (Jutriša i Sedmak).
Krbek, I. (1937). Diskreciona ocjena. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti.
Krbek, I. (1950). Osnovi upravnog prava FNRJ. Zagreb: Izdavački zavod Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti.
Krbek, I. (1960). Pravo javne uprave FNRJ, Prva knjiga. Zagreb: Birotehnički izdavački zavod.
Lilić, S. (2007). Evropski sud pravde i upravno pravo Evropske unije. Pravni kapacitet Srbije za evropske integracije, 22-35.
Лончар, З., & Вучетић, Д. (2013). Принцип сразмерности у европском и српском праву - уставноправни аспекти. Теме, бр. 4,1617-1642.
Марковић, Р. (2002). Управно право - општи део. Београд: Правни факултет Универзитета у Београду.
Милетић, С., & Југовић, С. (2012). Право унутрашњих послова, Друго измењено и допуњено издање. Београд: Криминалистичко-полицијска академија.
Милосављевић, Б. (2017). Управно право. Београд: Правни факултет Универзитета Унион и ЈП "Службени гласник".
Nojman, F. (2002). Vladavina prava. Beograd: Filip Višnjić.
Pajvančić, M. (2009). Komentar Ustava Republike Srbije. Beograd: Konrad Adenauer Stiftung.
Повеља о људским и мањинским правима и грађанским слободама, Службени лист СЦГ, бр. 6/2003.
Тасић, Ђ. (1928). Дискрециона власт у немачко-аустријској литератури. Архив за правне и друштвене науке, књига 17.
Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, бр. 98/2006 и 115/2021.
Published
2024/07/04
Section
Review Paper