УСТАВНИ СУД СРБИЈЕ vs. УСТАВ – ДОКТРИНА О СУШТИНСКОМ ДОНОСИОЦУ ПРАВНОГ АКТА
Sažetak
Устав Србије из 2006. године, уз бројне недостатке уређивања института ванредног стања, предвиђа унапређена решења, јер су постављена вишеструка јемства против могућих злоупотреба, што је најупадљивије изражено када је реч о расподели надлежности у режиму ванредног стања, као и у додатној заштити људских права. Искуство Србије с ванредним стањем 2020. године недвосмислено је указало на чињеницу да устав, као правни акт, никада не може толико прецизно и детаљно да уреди један тако деликатан институт, а да не постоје одређена отворена питања која ће одговоре добити тек у самој пракси. Пред Уставним судом су постављена питања о уставности увођења ванредног стања, као и о уставности предузетих мера ограничења људских права. Уставни суд је донео две значајне одлуке, али није установио конзистентну доктрину о институту ванредног стања. Изазови с којима се суочило српско друштво потврдили су чињеницу да постоји криза уставносудске функције у Србији. У таквом амбијенту Уставни суд је, посматрано са становишта владавине права, установио једну изразито погубну доктрину о суштинском доносиоцу правног акта. Да бисмо на прави начин сагледали домашај уставносудске доктрине о суштинском доносиоцу правног акта, први део рада посвећен је уставном основу за доношење ванредних мера, док у другом делу следи детаљна анализа поменуте доктрине.
Reference
Аврамовић, Д., Симовић, Д. (2012). Ванредно стање и ванредне ситуације у Републици Србији - (не)оправдани дуализам. Култура полиса. Год. 9. (посебно издање). 503-515.
Bjørnskov, C., Voigt, S. (2018). The architecture of emergency constitutions. International Journal of Constitutional Law. 6(11). 101-127.
Blagojević, A., Antunović, M. (2023). Izvanredno stanje u kontekstu COVID-a 19: hrvatski ustavnopravni okvir i praksa. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu. 60(1). 119-144.
Gardašević, Đ. (2021). “Business as unusual”: Pandemic concentration of executive powers in Croatia. Pravni zapisi. 12(1). 91-122.
Ђурић, В., Марковић, В. (2021). Слобода вероисповести и мере за сузбијање епидемије вируса КОВИД 19 - нови приступ, домаћа искуства и упоредна решења. У: В. Ђурић, М. Глинтић (ур.). Пандемија КОВИДА 19: правни изазови и одговори. Београд: Институт за упоредно право. 35-39.
Daly, T. (2022). The Pandemic and the Future of Global Democracy. In: J. Grogan, A. Donald (eds.). Routledge Handbook of Law and the COVID-19 Pandemic. London and New York: Routledge. 5-17.
Dimovski, D. (2021). Restriction of human rights and state of emergency. Teme. 45(4). 1057−1079.
Јовановић, М. (2021). Уставни суд у раљама карлшмитовских питања. Нови архив за правне и друштвене науке. 1(1). 155-165.
Маринковић, Т. (2021). Уставна хроника Републике Србије за прву половину 2020. године. Нови архив за правне и друштвене науке. 1(1). 124-154.
Марковић, Г. (2023). Ванредно стање у Републици Српској: правно уређење. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 57(4). 1279–1306.
Микић, В. (2022). Појмовник европске уставности. Београд: Службени гласник.
Милић, И. (2020). О тзв. полицијском часу за време ванредног стања проглашеног због епидемије заразне болести COVID-19. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 54(2). 745-762.
Miljojković, Т. (2021). A Brief Reflection on Southeast Europe’s Response to Covid-19 Pandemic. Pravni zapisi. 12(1). 123-145.
Nastić, M. (2020). Odgovor države na bolest COVID-19: na primjerima Hrvatske i Srbije. Pravni vjesnik. 36(3-4). 69-90.
Одлука о проглашењу ванредног стања, „Службени гласник РС“, број 29/20.
Одлука о укидању ванредног стања, „Службени гласник РС“, број 65/20.
Одлука о допунама Уредбе о мерама за време ванредног стања, „Службени гласник РС“, број 53/20.
Орловић, С. (2024). Изазови уставног режима за време пандемије Covid-19 – примери Србије и Мађарске. У: Љ. Стајић (ур.). Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске уније. Књига IХ. Нови Сад: Правни факултет. 215-234.
Пејић, И. (2025). Непосредан избор и одговорност председника Републике. Зборник радова Правног факултета у Нишу. LXIV(104). 15-36.
Radojević, M. (2022). Hronika jedne pandemije. Hereticus. XX(1-2). 30-50.
Симовић, Д., Орловић, С. (2023). Коментар Устава Републике Србије. Београд: Службени гласник.
Simović, D. (2020). Vanredno stanje u Srbiji: ustavni okvir i praksa povodom pandemije COVID-19. Sveske za javno pravo. 11(39). 3-20.
Simović, D. (2016). The Constitutional Court of Serbia: a Controller or an Apologist?. In: M. Lazić, S. Knežević (eds.). Legal, Social and Political Control in National, International and EU Law. Niš: Faculty of Law, University of Niš. 51-64.
Симовић, Д., Аврамовић, Д. (2010). Конституционализовање института ванредног стања у уставима Републике Србије. Правни живот. 59(12). 941-962.
Trkulja, J. (2022). Novi totalitarizam kao „nova normalnost“. Hereticus. XX(1-2). 51-96.
Уставни суд, IУо-42/2020 од 21. маја 2020.
Уставни суд, IУо-45/2020 од 17. септембра 2020.