CONSTITUTIONAL COURT OF SERBIA vs. CONSTITUTION – Doctrine of the substantive law-making authority
Abstract
Serbia’a Constitution of 2006, besides numerous shortcomings in regulating a state of emergency, appears to offer improved solutions as it seeks to establish different guarantees against possible abuse of state of emergency. This is particularly noticeable when it comes to the distribution of powers in the state of emergency regime, as well as in the additional protection of human rights. Serbia's experience with the state of emergency in 2020 further pointed to the fact that the constitution, as a fundamental legal act, can never regulate the state of emergency in such a precise and detailed manner without certain open questions that will only be answered in practice. Before the Constitutional Court, questions were raised about the constitutionality of the decision on the declaration of the state of emergency, as well as the constitutionality of the measures taken to derogate human rights. The Court made two significant decisions but did not establish a consistent doctrine on a state of emergency. The challenges faced by Serbian society have confirmed the fact that there is a crisis of the Constitutional Court as the guardian of the constitution in Serbia. In such an environment, the Constitutional Court, viewed from the perspective of the rule of law principle, established an extremely dangerous doctrine of the "substantive" law-making authority. In order to be able to properly understand the scope of the Constitutional Court doctrine on the substantial law-making authority, the first part of the paper deals with the adoption of emergency measures based on the Constitution, while the second part provides a detailed analysis of the aforementioned doctrine.
References
Аврамовић, Д., Симовић, Д. (2012). Ванредно стање и ванредне ситуације у Републици Србији - (не)оправдани дуализам. Култура полиса. Год. 9. (посебно издање). 503-515.
Bjørnskov, C., Voigt, S. (2018). The architecture of emergency constitutions. International Journal of Constitutional Law. 6(11). 101-127.
Blagojević, A., Antunović, M. (2023). Izvanredno stanje u kontekstu COVID-a 19: hrvatski ustavnopravni okvir i praksa. Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu. 60(1). 119-144.
Gardašević, Đ. (2021). “Business as unusual”: Pandemic concentration of executive powers in Croatia. Pravni zapisi. 12(1). 91-122.
Ђурић, В., Марковић, В. (2021). Слобода вероисповести и мере за сузбијање епидемије вируса КОВИД 19 - нови приступ, домаћа искуства и упоредна решења. У: В. Ђурић, М. Глинтић (ур.). Пандемија КОВИДА 19: правни изазови и одговори. Београд: Институт за упоредно право. 35-39.
Daly, T. (2022). The Pandemic and the Future of Global Democracy. In: J. Grogan, A. Donald (eds.). Routledge Handbook of Law and the COVID-19 Pandemic. London and New York: Routledge. 5-17.
Dimovski, D. (2021). Restriction of human rights and state of emergency. Teme. 45(4). 1057−1079.
Јовановић, М. (2021). Уставни суд у раљама карлшмитовских питања. Нови архив за правне и друштвене науке. 1(1). 155-165.
Маринковић, Т. (2021). Уставна хроника Републике Србије за прву половину 2020. године. Нови архив за правне и друштвене науке. 1(1). 124-154.
Марковић, Г. (2023). Ванредно стање у Републици Српској: правно уређење. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 57(4). 1279–1306.
Микић, В. (2022). Појмовник европске уставности. Београд: Службени гласник.
Милић, И. (2020). О тзв. полицијском часу за време ванредног стања проглашеног због епидемије заразне болести COVID-19. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду. 54(2). 745-762.
Miljojković, Т. (2021). A Brief Reflection on Southeast Europe’s Response to Covid-19 Pandemic. Pravni zapisi. 12(1). 123-145.
Nastić, M. (2020). Odgovor države na bolest COVID-19: na primjerima Hrvatske i Srbije. Pravni vjesnik. 36(3-4). 69-90.
Одлука о проглашењу ванредног стања, „Службени гласник РС“, број 29/20.
Одлука о укидању ванредног стања, „Службени гласник РС“, број 65/20.
Одлука о допунама Уредбе о мерама за време ванредног стања, „Службени гласник РС“, број 53/20.
Орловић, С. (2024). Изазови уставног режима за време пандемије Covid-19 – примери Србије и Мађарске. У: Љ. Стајић (ур.). Хармонизација српског и мађарског права са правом Европске уније. Књига IХ. Нови Сад: Правни факултет. 215-234.
Пејић, И. (2025). Непосредан избор и одговорност председника Републике. Зборник радова Правног факултета у Нишу. LXIV(104). 15-36.
Radojević, M. (2022). Hronika jedne pandemije. Hereticus. XX(1-2). 30-50.
Симовић, Д., Орловић, С. (2023). Коментар Устава Републике Србије. Београд: Службени гласник.
Simović, D. (2020). Vanredno stanje u Srbiji: ustavni okvir i praksa povodom pandemije COVID-19. Sveske za javno pravo. 11(39). 3-20.
Simović, D. (2016). The Constitutional Court of Serbia: a Controller or an Apologist?. In: M. Lazić, S. Knežević (eds.). Legal, Social and Political Control in National, International and EU Law. Niš: Faculty of Law, University of Niš. 51-64.
Симовић, Д., Аврамовић, Д. (2010). Конституционализовање института ванредног стања у уставима Републике Србије. Правни живот. 59(12). 941-962.
Trkulja, J. (2022). Novi totalitarizam kao „nova normalnost“. Hereticus. XX(1-2). 51-96.
Уставни суд, IУо-42/2020 од 21. маја 2020.
Уставни суд, IУо-45/2020 од 17. септембра 2020.