ПОЛИТИКА ЗАШТИТЕ КОНКУРЕНЦИЈЕ У СРБИЈИ - ДОМЕТИ И ОГРАНИЧЕЊА

Abstract

Конкуренција подстиче учеснике на тржишту да буду ефикаснији, чиме се повећава стопа привредног раста и животни стандард. Свако нарушавање конкуренције смањује економску ефикасност и друштвено благостање. Потреба за заштитом конкуренције намеће питање ефикасности политике заштите конкуренције. Прописи којима се штити конкуренција (право конкуренције) јесу основа ове заштите, али ефикасност заштите конкуренције зависи и од других активности државе на плану заштите конкуренције (политика заштите конкуренције). Својом политиком држава може штитити али и нарушити конкуренцију (рецимо, политиком државне помоћи). У циљу примене права конкуренције, државе формирају различита тела (код нас: Комисија за заштиту конкуренције, Комисија за контролу државне помоћи). Рад ових тела у великој мери детерминише слободу конкуренције у једној земљи, али исто тако и ефикасност правосуђа. Како су економска ефикасност и друштвено благостање у директној повезаности са слободом тржишне конкуренције, покушаћемо да у овој области пронађемо неке разлоге тржишне неефикасности у Србији. Поред анализе права и политике заштите конкуренције у Србији, посебна пажња у овом раду биће усмерена на имплементирање актуелне регулативе, као и рад Комисије за заштиту конкуренције, као кључне институције у овој области код нас. Какав је правни положај ове Комисије, и да ли је она уистину независно тело које спроводи надзор над поштовањем правила конкуренције на домаћем тржишту, нека су од питања у овом раду. Посебан део биће посвећен ефектима домаће државне политике у области заштите конкуренције, као и могућностима заштите јавног интереса угроженог ограничавањем конкуренције.