ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ У СВЕТЛУ КОНЦЕПТА ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ КАО ЉУДСКОГ ПРАВА

Abstract

Пословна способност правом је призната могућност самосталног, изјавом своје воље (изјављене лично или преко пуномоћника), стицања права и обавеза. Она је својство или елемент правног статуса правних субјеката и наслања се на правну способност, као своју претпоставку и утемељење. На садашњем степену друштвеног и правног развитка правна способност је основно својство сваког човека, и он се њоме легитимише као личност у праву. Речено потврђују и одредбе Устава РС: право на правну личност гарантовано је сваком појединцу (чл. 37 ст. 1 Устава), чиме општост, трајност и безусловност - најважније одлике правне способности - добијају и своју уставну димензију.  Наведене одлике не опажамо код пословне способности - нема је свака особа, нити  је, за оне које је имају, она нужно истог степена. Ова разлика између правне и пословне способности последица је њихових функција. Првом се човеку, као биолошком бићу, додаје нови - правни - квалитет, и тек са њом он постаје и правна личност. Пословна способност, међу својим бројним функцијама има и ону заштитну, како особе којој се признаје, тако и свих других учесника у правном промету. Отуда потичу њена условљеност довољном развијеношћу интелектуалних, вољних и емоционалних процеса, њено степеновање и могућност губитка (али и враћања) током живота.  Лишење пословне способности јесте озбиљна и, по последицама, драстична, неретко и понижавајућа, мера. Рећи за њу да изазива малу правну смрт не представља претеривање, јер се вољи особе која јој је изложена одриче правна значајност и она бива замењена вољом њеног заступника. Но, овакав (преовлађујући) приступ, заснован на парадигми о неопходности очуваног менталног капацитета, почиње се критиковати као превазиђен. Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом (2006) право на пословну способност постављено је као основно људско право, а сама пословна способност као неопходан услов остваривања пуне једнакости (пред законом) свих људских бића. Особи са интелектуалним сметњама треба пружити подршку да оствари своју пословну способност с обзиром на сметње које има, а не испитивати да ли су оне препрека да пословну способност уопште и стекне.  У светлу ове фундаменталне промене у поимању пословне способности у раду проверавамо исправност закључка о постепеном укидању разлике између правне и пословне способности. Уколико нам се ова теза чини сувише смелом, проверићемо исправност предлога (у неким земљама законски већ прихваћеног) да се, макар, напусте институти степеновања и лишења пословне способности и замене различитим, конкретној особи са интелектуалним сметњама, прилагођеним облицима помоћи и подршке.