RESPONSIBILITY OF MONKS IN THE CONTEXT OF LAW AND SOCIETY
Abstract
Over the course of history, human will invaded ecclesiastical life, wishing to get a strong foothold therein. Since Emperor Constantine’s era, the idea matured in the ecclesiastical consciousness according to which the fundamental principle behind the organization of ecclesiastical lifestyle belonged to the domain of the law. Nevertheless, in contrast to positive law, canon law does not constitute an expression of the will of an individual or congregation, and instead comprises rules deriving from the nature of the Church. Since the Church is, just like any other organism, governed by two tenets – that of organization which is static, and its life function which is dynamic – the responsibility of monks can be perceived either in line with canonic law or within the social context. In so doing, these tenets are inalienable since there can be no life without organization, nor can there be organization without life.
Positive law prescribes that in the event that a member abandons an organization, regardless of the reasons behind such action (be it voluntary or through the power of law), all ties between the said organization and its former member are to be broken. On the other hand, in the event that a penalized monk has to leave the monastery due to the gravity of the pronounced sanction, as its former member he is to preserve the status of a Christian. This point derives from the fact that baptism constitutes an indelible fact of spiritual life.
In the paper, the matter of the responsibility of monks is examined by means of a comparison between mediaeval and contemporary sources of the Serbian canon law in view of identifying changes in the said period and drawing the most accurate conclusions therein.
References
Глигић, С. (2019). Прописи о киновијском животу и кажњавању монаха, Црквене Студије, 16/2, Ниш (97-113).
Gautier, P. (1982). Le typikon de la Théotokos Évergétis, Revue des etudes byyantines, 40, Paris: Institut Francais Detudes Byantines (5-101).
Гранић, Ф. (1998 а). Црквеноправне одредбе Хиландарског типика Св. Саве, Богословље. Београд: Православни богословски факултет, Универзитета у Београду, (180-225).
Гранић, Филарет (1998 б), Монаштво у служби ближњега у старом и средњем веку, Богословље. Београд: Православни богословски факултет, Универзитета у Београду, (67-72).
Григоријатски, Ј. Д. (2011). Монашка схима равноанђелски живот. Значај свете тајне монашке схиме по светим оцима, Београд: Задужбина Светог манастира Хиландара.
Лествичник, Св. Ј. (2008). Лествица. Манастир Хиландар: Хиландарски путокази.
Милаш, Н. (2005). Православно црквено право, Београд-Шибеник: Истина.
Милаш, Н. (2004). Црквено казнено право, Београд-Шибеник: Истина.
Мирковић, Л. (1934). Скитски устави Св. Саве, Братство, 28, Београд: Друштво Свети Сава, (51-67).
Мошин, В. (1979), Правни списи светога Саве, Сава Немањић – свети Сава, Историја и Предање (приредио Војислав Ђурић), Београд: САНУ, (101-126).
Новаковић, С. (1912), Законски споменици српских држава средњег века, Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
Новаковић, С. (1907), Матије Властара Синтагмат. Азбучни зборник византијских црквених и државних закона и правила, Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије.
Новаковић, С. (1898), Законик Стефана Душана: цара српског 1349 и 1354, Београд: Државна штампарија.
Петровић, М. (1986), Студенички типик и самосталност српске цркве, Београд: Дечије новине.
Правилник и поступак за црквене судове (2008), Београд.
Радојчић, Н. (1950), Душанов законик 1349-1354, Нови Сад: Градска штампарија.
Свети Сава (2008), Свети Сава, Сабрани списи (приредио Димитрије Богдановић), Београд: Просвета.
Свети Сава (1928), Списи Св. Саве, Дела старих српских писаца, књига I. (приредио Владимир Ћоровић), Београд-Ср. Карловци: Српска манастирска штампарија.
Соловјев, А. (1998), Историја словенских права. Законодавство Стефана Душана цара Срба и Грка, Београд: Службени лист СРЈ.
Соловјев А. (1926), Одабрани споменици српског права од XII до краја XV века, Београд: Геца Кон.
Уредба о манастирском животу (2008), Београд.
Устав Српске православне цркве (2007), Београд: Свети архијерејски синод.