Subsidiary application and analogous application the General Administrative Procedure Act
Abstract
Не постоји закон у правном поретку који би се у погледу повезаности са другим законима могао упоредити са Законом о општем управном поступку, имајући у виду да су ширење законског правног уређивања и умножавање законских норми у правном поретку Републике Србије довели до тога да постоји преко две стотине (материјално-процесних) закона у којима постоји упућивање на примену Закона о општем управном поступку. Невоља у вези са тим је томе што у нашој јудикатури и правној науци нису утврђени јасни критеријуми за уређивање односа између Закона о општем управном поступку и других закона који упућују на примену одредби Закона о општем управном поступку.
Посебни закони према Закону о општем управном поступку као општем закону могу стајати у режиму правне подређености али и у режиму правне упућености, из чега произлази разлика између супсидијарне и сходне примене општег закона, што је наше оригинално гледиште. Сходна примена означава примену општег закона саобразно природи односа између правила правног поступка и материје правног уређивања, док би супсидијарна примена подразумевала примену општег закона у целости у свим питањима која нису уређена посебним законом.
У погледу обавезе усклађивања посебних закона са Законом о општем управном поступку, наше мишљење је да усклађивање посебних закона није могуће без измене Закона о општем управном поступку, тако што ће се одредбама Закона о општем управном поступку: (1) утеловити разлика између супсидијарне и сходне примене општег процесног закона и (2) појачати непосредна примена Закона о општем управном поступку управној материји.
References
1. Цуцић, В. (2020). Спровођење и контрола поступка јавних набавки, Београд.
2. Милков, Д. (1986). Управна ствар, Анали Правног факултета у Београду, бр. 5, 490-504.
3. Милков, Д. Радошевић, Р. (2018). Приговор у управном поступку, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду бр. 4, 1457-1470.
4. Лончар, З. (2016). Посебни управни поступци, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду бр. 4, 1231-1249.
5. Duguit, L. (1927). Traité de droit constitutionnel, I, 3-e éd., Paris.
6. Петровић, M. (1981). Правна везаност и оцена целисходности државних власти и органа, Београд.
7. Прица, M. (2016). Експропријација као правни институт, докторска дисертација, Правни факултет Универзитета у Нишу.
8. Прица, М. (2018-I). Јединство правног поретка као уставно начело и законско уређивање области правног правног поретка ― Уједно излагање о унутрашњем правном систему, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 78, 103-126.
9. Прица, М. (2018-II). Правни принципи у поретку правне државе: канони правног поретка и "унутрашњег правног система, Зборник радова Правног факултета у Нишу, бр. 80, 135-180.
10. Прица, M. (2019). Управна ствар и управно-судска ствар, зборник радова: Право у функцији развоја друштва, Косовска Митровица, стр. 597-639.
11. Прица, M. (2020). Јединство правног поретка као уставни принцип и законско уређивање експропријације, Усклађивање права Србије са правом Европске уније, зборник радова, Правни факултет Универзитета у Нишу, 157-186.
12. Прица, M. (2020). Expropriation in a Material sense, Зборник радова Правног факултета у Нишу бр.89, 139-161.