ЗЛОЧИНИ МРЖЊЕ КАО СПЕЦИФИЧАН ОБЛИК КРИМИНАЛНОГ ПОНАШАЊА
Sažetak
Мржња представља специфичан мотив за вршење кривичних дела. Поред злочина који се врше из мржње извршиоца према индивидуализираној жртви (са којим постоји претходни однос из којег се развила негативна емоција - мржња), историја нам указује на бројне примере прогањања, нападања, угрожавања или уништавања усмерених ка жртвама због њихове, стварне или претпостављене, припадности одређеној раси, националном или етничком пореклу, религији или другом својству групе (колективитета). Предрасуда извршиоца о припадности жртве одређеној групи и мржња према том колективитету, агресија, бруталност и насиље, напади на живот, физички интегритет и имовину жртава, стварање осећаја несигурности, представљају само неке од карактеристика овог, посебног, облика криминалног понашања – злочина мржње.
Појам ”злочини мржње” појављује се половином 80-тих година XX века у САД, након чега започињу емпиријска истраживања феномена и покушаји да се пронађу делотворни механизми кривичноправног реаговања. Овај рад посвећен је критичкој анализи проблема појмовног одређења злочина мржње, феноменолошком аспекту, типологији извршилаца, жртвамаи виктимизираним групамаи другим специфичностима овог облика криминалног понашања, као и представљању кривичноправних начина реаговања на ове злочине у кривичном законодавству Републике Србије.
Reference
Bowling, B. (1993). Racial Harassment and the Process of Victimization. British Journal of Criminology 33(2);
Crime and Disorder Act. (1998); https://www.legal-tools.org/doc/e15559/pdf/, (21. 09. 2019);
Criminal Justice Act (2003). http://www.legislation.gov.uk/ukpga/2003/44/pdfs/ukpga_ 20030044_en.pdf, (21. 09. 2019);
https://www.cps.gov.uk/hate-crime, (21. 09. 2019);
Federal Bureau of Investigation, Defining a Hate crime, https://www.fbi.gov/investigate/civil-rights/hate-crimes, (21. 09. 2019);
H.R. 2455 — 99th Congress: Hate Crime Statistics Act.” www.GovTrack.us. 1985. https://www.govtrack.us/ congress/bills/99/hr2455, (21. 09. 2019);
H.R. 1152 (103rd): Hate Crimes Sentencing Enhancement Act of 1993.
https://www.justice.gov/hatecrimes/learn-about-hate-crimes, (21. 09. 2019);
http://hatecrime.osce.org/serbia, (21. 09. 2019);
https://www.splcenter.org/hate-map, (21. 09. 2019);
Игњатовић, Ђ. (2005). Злочини мржње. Правни живот. 9(1), 3-12;
Игњатовић, Ђ. (2018). Криминологија. Београд: Правни факултет; 109-110;
Ковачевић, М. (2009). Злочини мржње. Темида. бр. 4, 93-103;
Константиновић-Вилић С., Николић-Ристановић В., Костић, М. (2010). Криминологија. Београд: Прометеј;
Кривични законик ”Службени гласник Републике Србије” број 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016;
Лалић, В. (2014). Злочини мржње у Босни и Херцеговини. Докторска дисертација. Универзитет у Београду, Факултет безбедности;
Levin, J; McDevitt, J. (2002). Hate Crimes. Northeastern University.
Matthew Shepard and James Byrd, Jr. Hate Crimes Prevention Act. www.justice.gov/crt/matthew-shepard-and-james-byrd-jr-hate-crimes-prevention-act 2009-0, (21. 09. 2019);
Милашиновић С., Симеуновић-Патић, Б. (2010). Злочини мржње. Култура полиса. 13-14, (VII), 389–412;
Павловић, М. (2008). Злочини мржње у контексту ресторативне правде. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду бр. 1-2/2008, 857-872;
Стојановић, З. (2016). Коментар Кривичног законика. Београд: Службени гласник;
Sheffield, C. (1995). Study of literature and legislation on hate crime in America. Washington, DC: National Institute of Justice;
Titus Reid, S. (2003). Crime and Criminology. New York: McGraw-Hill;
Uniform Crime Reports – Hate Crime Statistic 2017. (2018). U.S. Department of Justice – Federal Bureau of Investigation; https://ucr.fbi.gov/hate-crime/2017/topic-pages/incidents-and-offenses.pdf, (21. 09. 2019);
Walters A. M; Wiedlitzka S; Owusu-Bempah A; Goodall Kay; (2017). Hate Crime and the Legal Process. US University;