ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ ИЗ ЧЛАНА 8 ЕВРОПСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА И ЛЕГАЛНОСТ МЕРА ЕПИДЕМИОЛОШКОГ ПРАЋЕЊА РАДИ СУЗБИЈАЊА ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА КОВИД 19

  • Jelena Milenković Doc. dr
Ključne reči: право на приватност, легалност мера епидемиолошког праћења, Ковид 19, Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода, Европски суд за људска права

Sažetak


Аутор у раду разматра питање заштите права на приватни живот према члану 8. Европске конвенције о људским правима у доба пандемије вируса Ковид 19.

На почетку пандемије европске државе су се суочавале са великим бројем заражених и колапсом здравствених система у појединим земљама. Питање које се поставља јесте да ли је до таквог стања које се отело контроли довело неспровођење мера епидемиолошког праћења грађана у мери и на начин на који су се те мере спроводиле у земљама Далеког истока, односно да ли је демократски систем остао незаштићен управо због поштовања демократских стандарда заштите људских права, конкретно права на приватност.

Да би се испунили демократски стандарди, неопходно је и да спровођење мера епидемиолошког праћења, којима се врши мешање у приватност грађана, буде легално.

До одговора на питање дефиниције појма права на приватни живот, као и да ли мере епидемиолошког праћења улазе у овај корпус, дошли смо детаљном анализом праксе Европског суда за људска права, пред којим се штите права гарантована Европском конвенцијом о људским правима, inter alia, право на приватни живот.

Анализом праксе Европског суда за људска права утврдили смо услове који морају бити испуњени да би се мере епидемиолошког праћења могле сматрати легалним.

Reference

Bernal, Paul. (2016). Data gathering, surveillance and human rights: recasting and debate. Journal of Cyber Policy. Vol. 1, No. 2.
Equality and Human Rights Commission. (2011). Protecting information privacy. Manchester.
Henry, L. (2015). Information Privacy and Data Security. Cardozo Law Review de novo.
Sloot, Bart van der. (2017). Where is the Harm in a Privacy Violations? Calculating the Damages Afforded in Privacy Cases by the European Court of Human Rights. Journal of Intellectual Property, Information Technology and E-Commerce Law. Vol. 8, No. 4.
Starmer, K. (2001). Blackstone’s Human Rights Digest. Blackstone Press Limited.
Гомиен, Д. (2005). Кратки водич кроз Европску конвенцију о људским правима. Council of Europe Publishing.
Дитертр, Ж. (2006). Изводи из најзначајнијих одлука Европског суда за људска права. Службени гласник, Савет Европе.
Игњатовић, Д. (2015). Мере пресретања комуникације и задржавања података из перспективе Стразбура и прописа и праксе у Републици Србији. Београд: Norwegian Embassy.
Миленковић, Ј. С. (2019). Право на правично суђење у грађанским споровима у пракси Европског суда за људска права. Београд: Службени гласник, Факултет за европске правно-политичке студије.
Рид, Карен. (2007). Европска конвенција о људским правима, водич за практичаре, књига 2. Београд: Београдски центар за људска права.
Роагна, И. (2013). Заштита права на поштовање приватног и породичног живота, у складу са Европском конвенцијом о људским правима. Генерални директорат за људска права и владавину права, Савет Европе.

Centrum För Rättvisa v. Sweden, представка број 35252/08, пресуда ЕСЉП од 19. 06. 2018.
Council of Europe. 07 April 2020. Information Documents SG/inf(2020)11, Respecting democracy, rule of law and human rights in the framework of the COVID-19 sanitary crisis, A toolkit for member states. Преузето 28. 04. 2020. https://www.coe.int/en/web/congress/covid-19-toolkits.
Council of Europe. 30 March 2020. Joint Statement on the rights to data protection in the context of the COVID-19 pandemic. Преузето 06. 04. 2020. https://www.coe.int/en/web/kyiv/-/joint-statement-on-the-right-to-data-protection-in-the-context-of-the-covid-19-pandemic.
Doerga v. The Netherlands. Представка број 50210/99. Пресуда ЕСЉП од 27. 04. 2004.
Kennedy v. The UK. Представка број 26839/05. Пресуда ЕСЉП од 18. 05. 2010.
Khan v. the UK. Представка број 35394/97. Пресуда ЕСЉП од 12. 05. 2000.
Klass and Others v. Germany. Представка број 5029/71. Пресуда ЕСЉП од 06. 09. 1978.
Leander v. Sweden. Представка број 9248/81. Пресуда ЕСЉП од 26. 03. 1987.
M. S. v. Sweden. Представка број 20837/92. Пресуда ЕСЉП од 27. 08. 1997.
McVeigh, O’Neill and Evans v. The United Kingdom. Представка број 8022/77. Пресуда ЕСЉП од 18. 03. 1981.
Niemietz v. Germany. Представка број 13710/88. Пресуда ЕСЉП од 16. 12. 1992.
Roman Zakharov v. Russia. Представка број 47143/06. Пресуда ЕСЉП од 04. 12. 2015.
Rotaru v. Romania. Представка број 28341/95. Пресуда ЕСЉП од 04. 05. 2000.
Sunday Times v. The United Kingdom. Представка број 6538/74. Пресуда ЕСЉП од 26. 04. 1979.
Szabo and Vissy v. Hungary. Представка број 37138/14. Пресуда ЕСЉП од 12. 01. 2016.
The Geneva Centre for the Democratic Control of Armed Forces – DCAF. 2017. Parliamentary Brief: Safeguards in Electronic Surveillance. Преузето 22. 05. 2020. https://www.dcaf.ch/dcaf-parliamentary-brief-safeguards-electronic-surveillance.
Z. v. Finland. Представка број 22009/93. Пресуда ЕСЉП од 25. 02. 1997.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода. Службени лист СЦГ – Међународни уговори. Бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. Службени гласник РС – Међународни уговори. Број 12/10.
Objavljeno
2021/03/16
Rubrika
Pregledni članak