СУД ПРАВДЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И АУТОНОМНЕ РЕСТРИКТИВНЕ МЕРЕ ПРОТИВ ПРАВНИХ И ФИЗИЧКИХ ЛИЦА И НЕДРЖАВНИХ ЕНТИТЕТА У ОКВИРУ ЗАЈЕДНИЧКЕ СПОЉНЕ И БЕЗБЕДНОСНЕ ПОЛИТИКЕ

Sažetak

Применом одговарајућих аналитичких и синтетичких метода, међу којима централно место заузимају анализа садржаја и компаративна анализа, у раду се разматра досадашње деловање судова Уније по питању примене аутономних рестриктивних мера против правних и физичких лица и недржавних ентитета у оквиру ЗСБП. Структуру рада чине анализа уговорног и институционалног контекста ове врсте рестриктивних мера Уније, сагледавање уговорне позиције и овлаштења Суда правде у оквиру ЗСБП, те детаљна анализа најрелевантнијих аспеката досадашње судске праксе у овом контексту, а који се посебно односе на настојање Суда правде да ојачава властиту позицију и овлаштења у области ЗСБП, јуриспрудентну идентификацију основних процесних критерија које одлуке Савета о рестриктивним мерама морају задовољити, као и на напоре судова Уније усмерене у правцу заштите људских права и слобода при примени аутономних рестриктивних мера, укључујући и право на накнаду штете. На крају рада дата су закључна разматрања аутора у којима се, између осталог, констатује да је досадашња судска пракса, уз интенцију ка јачању позиције Суда правде у оквиру ЗСБП, примарно посвећена обезбеђењу одговарајуће равнотеже између ефикасности и ефективности инструмената ЗСБП, с једне стране, те заштите неких од базичних вредности на којима правни поредак Уније почива, с друге, међу којима се посебно издвајају владавина права, правна сигурност, ефикасна судска заштита, односно заштита људских права и слобода како их гарантује право Уније уопште.