ПРАВНИ РЕЖИМ МЕЂУНАРОДНЕ ХУМАНИТАРНЕ ПОМОЋИ У ОРУЖАНИМ СУКОБИМА
Sažetak
Правни режим међународне хуманитарне помоћи која се пружа у току оружаних сукоба заснива се на на неколико општих правних начела. У питању су руководни принципи који важе у свим околностима и ситуацијама независно од карактера оружаног сукоба. Међу њима на првом месту налази се начело према коме држава има првенствену одговорност да становништву под својом јурисдикцијом током оружаног сукоба обезбеди задовољење основних животних потреба. У тесној вези са овим је начело да треће државе и међународне хуманитарне организације могу понудити пружање помоћи уколико страна у сукобу пропусти да изврши своју дужност обезбеђења намирница неопходних за опстанак становништва. Њима треба треба придодати принцип који захтева сагласност свих заинтересованих страна за пружање хуманитарне помоћи, затим дужност страна у сукобу и свих трећих држава да одобре и олакшају неометани пролаз помоћи, као и начело сагласно коме се особље које учествује у операцијама пружања помоћи мора поштовати и штитити.
Поред ових општих правних начела, међународна хуманитарна помоћ регулисана је серијом посебних правила која обухватају различите аспекте њеног пружања током оружаних сукоба. Ова правила резултат су компромиса између настојања да угрожено становништво буде снабдевено животним потрепштинама и захтева заштите суверенитета свих страна у сукобу, а посебно државе у коју се помоћ шаље. Притом постоји разлика између правила која регулишу операције хуманитарне помоћи у међународним оружаним сукобима и оних која важе у немеђународним сукобима. Прва група правила је далеко бројнија и њима су детаљно уређена питања у вези са акцијама помоћи, почевши од услова за пролаз, допремање и расподелу пошиљки, преко врста роба и услуга који могу бити предмет помоћи и категорија лица којима је она намењена, па све до положаја особља ангажованог у овим операцијама и техничких услова њиховог спровођења.
Кад је реч о немеђународним оружаним сукобима, правила о хуманитарној помоћи знатно су малобројнија, краћа и уопштенија. Ова оскудна правила су понекад недоречена и своде се углавном на начело хуманог третмана и право међунродних хуманитарних организација да понуде своју помоћ. Пошто су немеђународни сукоби данас преовлађујући облик оружаних сукоба, постоји снажна тенденција да се на њих прошири примена кодификованих правила међународног права која регулишу пружање хуманитарне помоћи. Пракса поштовања готово свих кодификованих правила која регулишу пружање хуманитарне помоћи у савременим оружаним сукобима и њено широко прихватање од стране држава и других учесника потврђује да су у овој области створена правила обичајног МХП подједнако примењива у међународним и немеђународним оружаним сукобима.
Reference
Akande, D. Gillard, E.C. (2016a). Arbitary Withholding of Concent to Humanitarian Relief Operations in Armed Conflict. International Law Studies. Vol. 92, 483-511.
Akande, D. Gillard, E.C. (2016b). Oxford Guidance on the Law Relating to Humanitarian Relief Operations in Situations of Armed Conflict. Oxford: Oxford Institute for Ethics, Law and Armed Conflict.
Bothe, M. (1982). Relief Actions. In Bernhardt, R. (Ed.). Encyclopedia of Public International Law - Use of Force, War and Neutrality, Peace Treaties. Vol. 4. Amsterdam-New York-Oxford: Max-Planck-Institut für auslänsisches öffentliches Recht und Vöelkerrecht.
Dinstein, Y. (2000). The Right to Humanitarian Assistance. Naval War College Review. 4 (53). 77-91 .
Fisher, D. (2010). The Right to Humanitarian Assistance. Studies in Transnational Legal Policy. XLI. 47-128.
Gillard, E.C. (2013). The law regulating cross-border relief operations. International Review of the Red Cross. 890(95). 351-382.
Helton, A.C. (1992). The Legality of Providing Humanitarian Assistance Without the Consent of the Sovereign. Interantional Journal of Refugee Law. 3(IV). 373-375.
Henckaerts, J.M. Doswald-Beck, L. (2009). Customary International Humanitarian Law - Volume I: Rules. Cambridge: ICRC and Cambridge University Pres.
ICRC. (2014). Scope of the law in armed conflict – ICRC Q&A and lexicon on humanitarian access, International Review of the Red Cross. 893(96). 359–375.
Jakovljević, B. (1987). The right to humanitarian assistance – Legal aspects. International Review of the Red Cross. 260(27). 469-484.
Jakovljević, B. (1996). Humanitarna pomoć u jugoslovenskoj krizi. U Šahović, M. (Prir.). Međunarodno pravo i jugoslovenska kriza. Beograd: Institut za međunarodnu politiku i privredu. 340-383.
Janković, B. Radivojević, Z. (2019). Međunarodno javno pravo. Niš: Punta.
Kalshoven, F. (2001). Ograničenja vođenja rata. Zagreb: Međunarodni odbor Crvenog Križa.
Khoury, A. (1994). Armed Intervention for Humanitarian Purposes in the Resolutions of the United Nations Security Council. Geneva.
Knežević Predić, V. Avram, S. Ležaja Ž. (Prir.). (2007). Izvori međunarodnog humanitarnog prava. Beograd: FPN-Crveni krst Srbije-MKCK.
Pejic, J. (2001). The right to food in situations of armed conflict: The legal framework. International Review of the Red Cross. 844 (83). 1097-1109.
Pictet, J. (1958). The Geneva Conventions of 12 August 1949: Commentary. Vol. IV. Geneva: ICRC.
Sandoz, Y. Swinarski, C. Zimmermann B. (1987). Commentary on the Additonal Protocols of 8 June 1977 to the Geneva Conventions of 12 August 1949. Geneva: ICRC.
Sassoli, M. Bouvier, A. (1999). How Does Law Protect in War?. Geneva: ICRC
Schwendimann, F. (2011). The legal framework of humanitarian access in armed conflict. International Review of the Red Cross. 884(93). 993-1008.
Spieker, H. (2011). The Right to Give and Receive Humanitarian Assistance. In Neinze, H.J. and Zwitter, A. (Eds.). International Law and Humanitarian Assistance. Berlin, Heidelberg: Springer-Verlag. 7-31.
Stoffels, R.A. (2004). Legal regulation of humanitarian assistance in armed conflict: Achievements and gaps. International Review of the Red Cross. 855 (86). 515-546.
Swiss Federal Department of Foreign Affairs. (2014). Humanitarian Access in Situations of Armed Conflict: Handbook on the International Normative Framework. 2nd ed., Bern: Federal Department of Foreign Affairs.