БУДУЋА СТВАР КАО ПРЕДМЕТ СТВАРНИХ ПРАВА

Sažetak

Овај труд даје одговор на питање дали прихватити концепт да будућа ствар може бити ствар у стварно правном смислу речи, тј. дали може бити објект стварних права, дали може бити предмет реалног обезбеђења, дали  се може с њом располагати (пустити је у промету) и на крају дали будућа ствар може бити предмет извршења у извршном поступку.

            Анализа труда показује да КОВИД криза своје реперкусије не показује само у здравственим системима Европе, који су се нашли у “колапсу“, већ очигледне реперкусије виде се у свим економијама Европских земаља који иду у надољној линији. У тим условима одређене институције у РС Македонији, као што су банке, с једне стране пружају финансијску помоћ државним институцијама,  а с друге стране траже погодности који на жалост доводе до нарушења правне природе грађанских института. Ова двојбеност забрињује грађанскоправну науку која у овим ванредним условима апелује на очувању стабилности грађанскоправних института, како не би дошло ради моменталних потреба,  до већих проблема у одржавању  стварно-правних система.  

            Ауторке овог рада анализирају одређене грађанскоправне одредбе у македонско право који преферирају уређење будуће ствари у свим сферама стварно-правног система (вршење стварних права на будућој ствари, реално обезбеђење са будућој ствари, промет будуће ствари и присилно извршење будуће ствари). Циљ анализе је показати да уређење будуће ствари (као концепт)  не уклапа се у правној природи објеката стварних права.