КОНСТИТУИСАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ: ИЗМЕЂУ НОРМАТИВНОГ И СТВАРНОГ
Sažetak
Конституисање Народне скупштине посматрано кроз нормативни оквир отвара бројна питања везана за потпуну легитимизацију конститутивног процеса највишег представничкиог органа. Сходно скупштинском Пословнику на првој седници Народне скупштине предузимају се активности које су подељене у две групе. Прву групу активности чини: потврђивање мандата народних посланика, избор председника и потпредседника Народне скупштине и именовање генералног секретара. Друга група активности одвија се „по правилу“ на првој седници и то: избор радних тела Народне скупштине и избор чланова сталних парламентарних делегација у међународним организацијама. То значи да је Пословником начињена разлика у снази конститутивних аката и радњи јер се верификација мандата и избор руководства сматрају обавезним на првој седници, док се избор радних тела и формирање парламентарних група може предузимати „по правилу“, односно без обавезујућих рокова. Овакав нормативни оквир пружио је могућност за флексибилно тумачење уставних рокова предвиђених за конституисање Народне скупштине (30 дана) и избор Владе (90 дана). На овај начин, створени су услови за „изигравање“ уставног механизма организације власти што се показало у неколико парламентарних сазива, па и у актуелној четрнаестој легислатури када је председник Народне скупштине биран након протека уставног рока од 30 дана.
Reference
Adonis, A. (1996). Parlament danas. Podgorica: Unireks.
Beyme, K.v. (2000). Parliamentary Democracy: Democratization, Destabilization, Reconsolidation 1789-1999. London: Macmillan Press.
Borchert, H. (1977). “Fraktion – eine eigenständige demokratisch legitimierte Repräsentation im parteienstaatlichen parlamentarischen System”. Archiv des öffentlichen Rechts. Band 102. 210-242.
Bruneau, T., Macleod, A. (1986). Politics in Contemporary Portugal. Boulder, Co.: Lynne Rienner Publishers.
Burdeau, G., Hamon, F., Troper, T. (1995). Droit constitutionnel, Paris. Presses Universitaires de France.
Јовановић, Сл. (1924). Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Београд. Геца Кон.
McGann, A. (2006). „Social choice and comparing legislatures: Constitutional versus institutional constraints“, The Journal of Legislative Studies, 2006, Vol. 12. No. 3-4.
Olson, D. M. (1994). Democratic Legislative Institutions. Armonk, New York: M.E. Sharpe.
Pajvančić, M. (1998). „Verifikacija mandata“ u: Skupštinski poslovnici – njihov značaj; ocena važećih poslovnika; predlozi za njihovo poboljšanje. Beograd: Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo.
Pejić, I. (2021). „The Composition of the National Assembly of Serbia: Challenges and Obstacles”, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu, No. 90. pp. 39-59.
Продановић, Д. (1979). Императивни и слободни мандат. Сарајево: Свјетлост.
Prodanović, D. (1998). „Zakletva i svečana izjava poslanika“ u: Skupštinski poslovnici – njihov značaj; ocena važećih poslovnika; predlozi za njihovo poboljšanje. Beograd: Jugoslovensko udruženje za ustavno pravo.
Schick, R., Schreiner, H.J. (2004). The German Bundestag: Functions and Procedures, 15th electoral term. German Bundestag: NDV.
Thiébault, J. L. (2000). „Forming and Maintaining Government Coalitions in the Fifth Republic“, in Coalition Governments in Western Europe, Müller, W.C. and Strøm, K. (eds.), Oxford University Press,
Hague, R., Harrop, M. (2004). Comparative Government and Politics: An Introduction. London: Palgrave MacMillan.
Hesse, K. (1982). Grundzüge der Verfassungsrechts der BRD. Heidelberg.
Прописи
Устав РС, Сл. гласник РС, Бр. 98. 2006, Бр. 115. 2021, Бр. 16. 2022.
Закон о Народној скупштин, Сл. гласни к РС Бр. 9. 2010.
Пословник Народне скупштине РС, Службени гласник РС, Бр. 20. 2012.
Geschäftsordnung des Deutschen Bundestagen, in der Fassung der Bekanntmachung vom 2. Juli 1980 (BGBl. I S. 1237) zuletzt geändert laut Bekanntmachung vom 28. Februar 2024 (BGBl 2024 I Nr. 64)
Règlement de L'Assemblée Nationale, 10 édition (1994) Paris (R.A.N)